KRAGUJEVAC – Za nepunih mesec dana u kragujevačkom porodilištu rođeno je više od 150 beba. Dnevno se u proseku začuje plač šest dečaka i devojčica. Kako kaže dr Aleksandar Živanović, direktor Ginekološko-akušerske klinike, broj porođaja neuobičajeno je veći, a u januaru bilo je i dana kada babice i lekari nisu imali vremena čak ni za pauzu. Rađalo se deset, pa čak i dvanaest beba dnevno.
– U celoj prošloj godini imali smo 2.088 porođaja, a u januaru ove godine neuobičajeno više od proseka.
Kragujevačko porodilište ima izvanredne uslove, posebno za komplikovane porođaje, a kako smo centar koji pokriva region od Šumadije do Raške, dolaze nam i porodilje iz celog regiona, od Novog Pazara i Tutina, pa do Jagodine, Ćuprije, Svilajnca i Kosovske Mitrovice.
Najmanje je važno da li se rodio dečak ili devojčica, već samo da dete i majka budu zdravi. Zbog komplikacija u trudnoći, povećan je i broj porođaja carskim rezom, čak za dvadeset odsto u odnosu na prošlu godinu, a zanimljivo je da je veći broj starijih prvorotki, odnosno majki koje rađaju tek posle 35 godine – kaže dr Živanović.
U kragujevačkom porodilištu još nema ”apartmana” u kojim bi očevi mogli da prisustvuju porođaju.
– Porođajna sala nam je ujedno i hirurška i nedostaje nam još kreveta. Kreveti koje imamo nabavljeni su još pre trideset godina, ali su i dalje u funkciji. Na porodilištu je sve veća gužva i potrebno nam je još najmanje pet – kaže doktor Živanović.
Zbog velikog broja porođaja gužve su i ispred porodilišta, gde očevi, ali i rodbina, čekaju da prvi put vide prinovu. Nekada su buduće tate strpljivo čekale pred samim vratima porodilišta, a kad beba stigne na svet dovodili orkestar, harmonikaše i društvo.
– Sećam se oca koji je pod prozor doveo ceo fudbalski klub čiji je bio član. Postavili harmonikaša na auto i svirali i pevali. Dolazili su i trubači, ali danas ne. Ne zbog toga što očevi neće da plate muziku, već zato što je na spratu ispod porodilišta odeljenje intenzivne nege i bolesnici ne smeju da se uznemiravaju – kaže babica Vladimirka Vlatka Simić. Trideset godina je na istom poslu, porodila je na hiljade majki i dočekala da u porodilište dolaze ”njene bebe”, sada odrasli, i sami čekaju prinovu.
Pred vratima porodilišta čeka i društvo iz Žirovnice, dva dobra drugara Miki Stevanović i Saša Đurić. Iste su godine rođeni, zajedno su išli u školu, i iste godine su se oženili. Sad zajedno cupkaju pred vratima sa bakama i drugaricom Jasminom, koja im je moralna podrška. Samo da vide tek rođene sinove.
– Kad mame izađu, tek će da bude slavlje – kažu uglas.
Dešava se da neki tata pred vratima padne u nesvest, posebno oni koji su duže čekali na prinovu, i zato sestre na odeljenju obavezno u pripravnosti drže šećer i vodu. Većina ipak tremu razbija u obližnjoj kafani.
Kako kaže babica Vladimirka, pamti i kad se otac naljutio kad je na svet stigla peta devojčica, pa otišao i ostavio i dete i majku. Morao da reaguje i socijalni radnik.
– Imali smo i jednu bebicu, majka je ostavila. Imala već petoro-šestoro dece, a bez novca. Voleli smo bebu, obožavali i negovali, a onda je posle godinu dana majka došla i odnela je – kaže Vladimirka.
Komentari (0)