Učestali simptomi gljivične infekcije mogu biti nalik onima koji prate ostale vaginalne infekcije.
Jedino lekar sa sigurnošću može odrediti da li je reč o gljivičnoj infekciji ili nekoj sasvim drugoj, i to tako što će vaš uzorak urina i ćelija iz vagine poslati na laboratorijsku analizu. Gljivične infekcije mogu imati negativne posledice ne samo po vaginu već i po tkivo koje je okružuje, a zove se vulva.
Najčešći simptomi
Svrab u vulvarnom i vaginalnom predelu predstavlja najčešći znak ove infekcije. Ponekad je jako intenzivan i trajan. Neprijatnost i svrab takođe mogu da pređu putem vaginalnog otvora do usmina i anusa. Vaginalno peckanje, bol, crvenilo i upala vulve i usmina česta su pojava kada je reč o ovoj vrsti infekcije. A svi ovi simptomi mogu biti praćeni i otokom. Lučenje neuobičajene tečnosti iz vagine, čija se boja kreće od bistre pa sve do bele, a može sadržati i grudvice i ugruške – još je jedan od simptoma. I dok izlučevina, ukoliko je prisutna kao simptom, može poprimiti pihtijasti oblik, retko kad je prati izraženo jak neprijatan miris što sa ostalim vaginalnim infekcijama nije slučaj.
Infekcija kod muškaraca
Kod oko 15 odsto muškaraca koji imaju seksualni odnos sa ženskom osobom kod koje je već prisutna gljivična infekcija postoje simptomi infekcije. Najčešći signali ove infekcije kod pripadnika muške populacije jesu izuzetno bolan svrab, peckanje ili bol pri mokrenju. Ono što može smanjiti rizik u ogromnoj meri, kao i kod mnogih polno prenosivih bolesti, jeste korišćenje kondoma. Izbor metode lečenja i vrste lekova (najčešće su to masti, kreme ili vaginalete) treba prepustiti ginekologu. Za sve gljivične infekcije karakteristično je to da je potrebno duže vreme da se izleče i da pacijenti (oba partnera) redovno upotrebljavaju preporučene preparate i lekove. Uzroci gljivičnih infekcija mogu da budu različiti i ne moraju da znače seksualno neverstvo jednog partnera ili krivicu i obavezu za samo jednog partnera.
Izbegnite infekcije
Pre nego što uskočite u nečiji krevet, trebalo bi da imate otvoren i iskren razgovor o vašoj istoriji seksa, mogućim rizicima, ali i o tome kada se partner poslednji put testirao na polno prenosive bolesti. Međutim, čak i kada je utvrđeno da je partner HIV negativan, rizici i dalje postoje. Većina HIV testova može da otkrije virus samo tri do šest meseci po dobijanju infekcije, pa bi trebalo da partnera ispitate o seksualnoj prošlosti tokom poslednjih šest meseci. Iako se o polno prenosivim ili veneričnim bolestima ne priča često, stručnjaci upozoravaju da je broj obolelih poslednjih godina u porastu. To se posebno odnosi na mlađu populaciju, od 16 do 25 godina, kako zbog slabe informisanosti, tako i zbog pomeranja granice stupanja u seksualne odnose. Ne postoji tačan podatak koliko ljudi u Srbiji oboli od neke polno prenosive bolesti, ali se grubo procenjuje da skoro 20 odsto populacije boluje od neke vrste oboljenja, koje su dobili prenošenjem virusa ili bakterije seksualnim putem.
Neke polno prenosive bolesti, kao što su HIV, sifilis i gonoreja, raširenije su u nekim slojevima društva, ali to ima veze prvenstveno sa onim šta radite tokom seksualnog odnosa, odnosno, s kim to činite.
Promene u seksu
Bol prilikom mokrenja koji se javlja kao direktna posledica vršenja pritiska mokraće na već iritiranu vulvu, takođe spada u grupu najčešćih simptoma gljivične infekcije. Bol prilikom seksualnih odnosa nastupa ukoliko je vulva natečena i iritirana, čineći pri tom seksualni odnos izuzetno neprijatnim. Bolan odnos mogu izazvati i gljivična infekcija, ali i brojna druga stanja i poremećaji. Iako se smatra da ova infekcija ne spada u seksualno prenosive, sami simptomi – svrab u predelu vagine, peckanje i nesvakidašnje izlučevine mogu biti znaci seksualno prenosive bolesti.
Komentari (0)