Broj obolelih od gripa raste iz dana u dan. Laboratorijski su u Srbiji dosad potvrđena dva tipa virusa gripa – H1N1 i H3N2, a epidemiolozi očekuju da će stići i treći – B tip influence.
Povišena temperatura, glavobolja, gušobolja, kijavica, ali pre svega izrazita malaksalost – sigurni su znaci gripa. Od drugih infekcija disajnih puteva grip se i razlikuje po malaksalosti i iscrpljenosti, a čovek se posle preležanog gripa oseća „lomno” još skoro dve nedelje.
Profesor dr Eleonora Gvozdenović kaže da oboleli od gripa, ipak, nemaju sve simptome. Kod većine infekciju ne „prati” povišena telesna temperatura, izražena gušobolja, kijavica, ali osećaju umereno izraženu malaksalost.
ISCRPLJUJUĆI KAŠALJ
GRIP može da prati i težak, iscrpljujući kašalj. Kašalj je gotovo uvek simptom respiratornih infekcija donjih ili gornjih disajnih puteva. To je odbrambeni refleksni mehanizam kojim se odstranjuje sekret i strana tela iz disajnih puteva. Protiv kašlja koriste se čajevi, sirupi i oralni rastvori.
– Prema kliničkim znacima može da se pretpostavi da neko ima grip, naročito ako je proglašena epidemija, ili je dokazano prisustvo virusa u populaciji, ali je klinička dijagnoza gripa krajnje nesigurna – kaže dr Eleonora Gvozdenović. – U sezoni gripa svako respiratorno oboljenje treba tretirati kao grip. Problem je što u toku jedne sezone čoveka može „da stigne” više epizoda različitih respiratornih infekcija. Nijedna od njih ne mora da bude grip, a mogu biti praćene svim simptomima ovog oboljenja, uključujući malaksalost.
Osim osnovnih simptoma, objašnjava naša sagovornica, kod obolelih od gripa ponekad se javljaju povraćanje i dijareja.
– Osnovna terapija gripa je ostajanje kod kuće, u krevetu – kaže dr Eleonora Gvozdenović. – Potrebno je da se pije dosta umereno toplih napitaka, kao što su čajevi, ili blaga limunada. Preporučuje se uzimanje lekova za snižavanje temperature, ukoliko je ona viša od 38 stepeni, i lekovi protiv kašlja po savetu lekara, ili farmaceuta.
Da ne bi zarazili druge, oboleli od gripa trebalo bi da ostanu kod kuće makar dok ne prođu prva tri dana, kad su najzarazniji.
Grip traje oko nedelju dana ako se ne leči antigripoznim lekovima, a ako se leči onda traje dva dana po započinjanju terapije, pod uslovom da nije došlo do bakterijske superinfekcije, bilo da se radi o pneumoniji, sinuzitisu, ili otitisu.
ZABLUDA OKO ANTIBIOTIKA
ANTIBIOTICI nisu, kao što mnogi misle, ni neophodni ni štetni tokom gripa – tvrdi dr Eleonora Gvozdenović. – Antibiotici se uzimaju kada je to potrebno, ali samo uz savet lekara. Ukoliko lekar proceni može da da antibiotike i preventivno, ni to nije greška. Poznato je da se na grip često nadoveže bakterijska pneumonija, izazvana bakterijama koje su prisutne u nosu ili guši.
Komentari (0)