Pravilnik rada u predškolskim ustanovama ne zabranjuje nijedan muzički žanr tako da od vaspitača zavisi koju će muziku deca slušati u vrtićima.
Na repertoaru su uglavnom dečje pesme i klasične arije, ali i hitovi pop i rok muzike, od Bajage i Madone do “Partibrejkersa”.
Predškolske ustanove svake godine podnose Sekretarijatu za dečju zaštitu godišnje planove rada i pri tom ne zalaze u detalje kao što je vrsta muzike koju će puštati.
Ipak, stav kolektiva u svim predškolskim ustanovama je da se osim dečjih pesama, sluša tradicionalna muzika i ”lagana” klasika, piše “Blic”.
“Pravilnik ne propisuje vrstu muzike u vrtićima. Međutim, vaspitači kroz metodičko muzičko obrazovanje izgrađuju stil koji treba negovati u predškolskim ustanovama.
U našim vrtićima, nikada nisam čula ništa osim “Kolibra”, Branka Kockice, Leontininog hora “Čarolija”, laganih sonata i valcera. Nisam protiv drugih žanrova, ali mislim da je naš izbor primeren obrazovnoj ustanovi”, kaže Gordana Petrović, direktorka PU “Savski venac”.
Muziku u vrtićima biraju vaspitači u dogovoru sa pedagozima. Nepisanog pravila drže se sve ustanove, s tim što vaspitači ipak imaju slobodu u izboru.
Tako u novobeogradskim vrtićima, osim dečjih i klasičnih stvari, deca slušaju i Bajagine pesme, pomalo i džez dok se u rakovičkim vrtićima “dozirano pušta i odabrana zabavna muzika” poput Balaševića i Zdravka Čolića.
Kao i u mnogim vrtićima, i u Barajevu slušaju Mocartovu “Malu noćnu muziku” i Štrausova dela.
Nebojša Veljović, direktora PU “Poletarac” u Barajevu, kaže da deca obožavaju rok obradu pesme “Idemo u Afriku da sadimo papriku”, a puštaju im i neke pesme Željka Joksimovića.
Na “YouTube” postoje dva snimka na kojima predškolci iz vrtića “Nada Purić” na Vračaru igraju uz rok pesme “Kreni prema meni” od “Partibrejkersa” i “Ovo je zemlja za nas” od EKV.
“Osim recitala i skečeva, na završnoj proslavi predškolci su imali i koreografije uz te dve pesme. Puštamo im sve što je kvalitetno, uz prethodnu saglasnost pedagoga i roditelja. Vodimo računa prilikom izbora pesama i nikada im ne bismo pustili nešto što izaziva agresivnost ili nešto što ne mogu da razumeju, recimo pesmu “Hipnotisana gomila” od “Partibrejkersa” – objašnjava Aleksandra Dimitrijević vaspitačica u ovom vrtiću.
Deca sama traže neke pesme, a veoma često roditelji donose diskove sa muzikom, diskutabilnog kvaliteta.
Kao ustanova, možemo da negujemo izvestan muzički ukus kod dece, ali ne možemo da utičemo na ono što će slušati kod kuće.
Apelujemo na roditelje da paze šta puštaju pred decom, ali od njih sve zavisi – kaže Radmila Aranđelović, direktorka PU “Rakovica”.
Svi direktori su se složili u jednoj stvari, a to je da moderni narodnjaci i turbo folkeri nikako ne smeju da se čuju u vrtiću. Od narodne muzike, može samo stara, izvorna.
Dečiji psiholozi smatraju da deci treba puštati sve što je kvalitetno, ali da to treba raditi vrlo obazrivo.
“U svakom žanru postoje pesme sa sadržajem koji nije primeren deci, a postoje i loše dečje pesme. Deca treba da slušaju i tradicionalnu i rok i pop i klasičnu muziku, ali nikako pesme koje imaju vulgaran ili nasilan sadržaj, o čemu vaspitači moraju da vode računa”, ističe u izjavi za “Blic” Katarina Đurić, psiholog.
Komentari (0)