šta je dehidracija?
Telo ima sposobnost da prati nivo tečnosti u organizmu, a žeđ je ustvari signal da je potrebno nadoknaditi tečnosti, da bi se normalno obavljale funkcije u telu.
Dehidracija se javlja kada unosite mnogo manje vode nego što se izbacuje putem urina, znoja i disanjem i telo nema dovoljno vode da obavlja normalne funkcije.
šta se dešava ako se odmah ne nadoknadi nedostatak tečnosti?
Ako se brzo ne nadoknadi nedostatak tečnosti može doći do ozbiljnih posledica po zdravlje. Slabost, glavobolja, vrtoglavica, nizak pritisak, nesanica, samo su neki od simptoma koji možete da osetite, a u slučaju teškog oblika dehidracije ishod može biti smrtan.
Ne zaboravite da kada osetite žeđ, već je došlo do blage dehidracije, zato u skladu sa svojim životnim navikama unosite dovoljne količine tečnosti u toku dana.
Da li postoje rizične grupe ili se dehidracija može javiti kod bilo koga?
Svako ko unosi manje tečnosti, nego što izbacuje može da dehidrira. Međutim, kod nekih osoba postoji veći rizik:
• Bebe i deca. Kod mališana dehidracija najčešće nastaje zbog dijareje, koja je veoma česta, ali može biti veoma opasna. Zato u slučaju proliva vodite računa da dete nadoknadi izgubljenu tečnost.
• Starije osobe su podložniji dehidraciji iz nekoliko razloga: telo ne može da čuva vodu u organizmu kao kod mlađih osoba, kasnije se javlja osećaj žeđi, organizmu je teško da se brzo prilagodi promenama temperature ili jednostavno zaborave da piju vodu.
• Hronični bolesnici. U slučaju nekontrolisanog ili nelečenog dijabetesa postoji veliki rizik od dehidracije, ali i u slučaju nekih bolesti bubrega, poremećaja u radu nadbubrežne žlezde… Takođe, povišena temperatura, prehlada i upala grla mogu da dovedu do dehidracije, zbog gubitka apetita.
• Sportisti. Ne samo profesionalni sportisti koji naporno vežbaju, već i svi oni koji se bave nekom fizičkom aktivnošću mogu da dehidriraju, naročito po vrućem i vlažnom vremenu, pa je potrebno pre, posle, ali i u toku treninga piti vodu.
Komentari (0)