Nakon intenzivnog bavljenja nekim problemom, ljudska podsvest automatski nastavlja da ga obrađuje, potvrđuju savremena neurološka istraživanja. Kao posledica toga, nakon što utonemo u san, na um nam padaju fantastične ideje. San povoljno utiče ne samo na kreativnost, već i na pamćenje.
Istraživanje stručnjaka Univerziteta Berkli pokazalo je da kod osoba koje zadremaju najkasnije četiri sata nakon sticanja znanja informacije ostaju čvršće ukorenjene u mozgu. Osim toga, američki naučnici su utvrdili da je dobar san najbolja zaštita od depresije te da podstiče sposobnost odlučivanja. Odavno je poznato da kvalitetan noćni odmor poboljšava zdravlje i smanjuje rizik od prehlade za jednu trećinu. Istovremeno, doprinosi vitkosti jer se u snu sagori veliki broj kalorija.
Nažalost, nesanica i drugi oblici poremećaja sna ozbiljno muče čak 20 odsto čovečanstva. Svaki peti čovek ima hronične probleme sa spavanjem, a u poslednjih 15 godina se samo mali broj specijalista lekara (najviše u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi) bavi ovom mukom savremenog čoveka.
Dobra vest za sve noćobdije: većina problema sa spavanjem može da se reši. Razlog očajanja je nepoznavanje načina na koji san zaista funkcioniše, što uzrokuje napetost i probleme sa spavanjem. Sledećih pet principa pomoći će svima koji pate od nesanice da budu opušteniji.
1. Svaki čovek se u toku noći probudi više puta, a ko se zbog toga uznemiri više neće moći da zaspi. Tokom noći odrasla osoba prođe kroz četiri do šest ciklusa spavanja, od kojih svaka traje 90 minuta. Posle svakog ciklusa čovek se nakratko budi. Obično do ujutru zaboravimo na ove prekide. Ali oni koji ove kratke epizode vide kao problem, automatski će se razbuditi.
2. Smatra se da je sedam sati idealna količina sna, ali ne morate da brinete ni ako spavate samo četiri sata. "Koliko ćemo se odmoriti ne zavisi od dužine, već od kvaliteta sna", kaže naučnik Culaj. Najkvalitetniji je dubok san, dakle, san u prvih četiri-pet sati. Najkasnije posle pet sati više ne tonemo u dubok san i pretežno sanjamo. Time se objašnjava fenomen da su neki ljudi odmorni već nakon četiri sata sna.
3. Osobama koje se bave intelektualnim radom potrebno je više sna. Ako se na poslu ili tokom sportske aktivnost fizički umarate, brže ćete zaspati i utonuti u fazu dubokog sna, što znači da ćete veoma "efikasno" spavati. Ako samo sedite za pisaćim stolom, imaćete lakši san i lakše ćete se buditi, pa će vam zato biti potrebno više sna.
4. Ako vas opsedaju misli, ne znači da ste budni. Ljudi su skloni da u snu prevrću po glavi svakodnevne probleme, a ujutru su uvereni da nisu oka sklopili. "Oko 80 odsto naših pacijenata pričaju da su bili budni, a zapravo su bili u fazi srednje dubokog sna", kaže Culaj.
5. što je čovek stariji, to je san lakši i kraći. Spavanje i potreba za snom menjaju se tokom života. Dok odojčad spavaju do 16 sati dnevno, ljudima starijim od šezdeset godina potrebno je u proseku šest sati sna. U tim godinama je normalno i da se češće budite, budući da se faze dubokog sna kod starijih ljudi skraćuju.
Da lakše zaspite
– Pomoć u vidu hormona: Postoje preparati melatonina, prirodnog hormona koji se luči u organizmu. I konzumiranje oraha trostruko povećava nivo melatonina u krvi, dok crno grožđe sadrži manje količine ovog hormona.
– Hrana za uspavljivanje: Pre odlaska na spavanje popijte mleko s medom, pojedite bananu ili parče čokolade jer oni sadrže L triptofan, koji ima uspavljujuće dejstvo. Oprez: prazan ili preopterećen želudac opterećuje metabolizam, čime se remeti san.
– Izbegavajte namirnice koje remete san: mahunarke, salatu od krastavca, pržena jela, kupus, masna jela, papriku, kiseli kupus, crni luk.
– Nemojte da pušite posle 19 sati!
– Svako se odmara na drugačiji način
Odlazite u krevet kad i partner, a ne možete da zaspite? Zavisno od navika u spavanju, postoje različiti tipovi: noćobdije, ranoranioci, dugospavači… Ponašajte se prema svom unutrašnjem ritmu.
Pilule za spavanje
Ponekad je, međutim, ipak potrebna pomoć lekara. Ako neko duže od četiri nedelje pati zbog poremećaja sna i slabljenja radnih sposobnosti, uzrok je možda i organske prirode, na primer, dijabetes, poremećaj srčanog ritma, oboljenja jetre, štitne žlezde ili bubrega. I lekovi poput antibiotika, sredstva za smanjenje apetita ili nikotin iz cigareta mogu negativno uticati na kvalitet sna.
Ono što svakako treba da izbegavate jest uzimanje pilula za spavanje tokom dužeg perioda. Na taj način će se poremećaj sna s vremenom još više pogoršati jer lekovi sprečavaju važne faze dubokog sna i snova.
Komentari (0)