Manjak vode u organizmu otežava regulaciju telesne temperature, smanjuje efikasnost kardiovaskularnog aparata i remeti normalan metabolizam. Dehidracija, u smislu kontinuiranog smanjenog unosa tečnosti, dovodi do većeg stvaranja prostaglandina koji učestvuju u genezi razvoja reumatskih bolesti, bolesti srca ili kancera. Dakle, bolovi u leđima, želucu ili glavobolja – mogu biti znak hronične dehidracije.
Uzimanje dovoljno tečnosti omogućava „ispiranje creva” zajedno sa dijetalnim vlaknima, pa je poznato da osobe koje uzimaju dovoljno tečnosti imaju za pet odsto manju učestalost kancera debelog creva.
Častite telo vodom
Dehidracija je pravi stres za organizam, a stres uzrokuje dehidrataciju, pa su oni u tesnoj uzajamnoj vezi.
Koji bi bili znaci dovoljne hidracije, adekvatnog unosa tečnosti? To je, pre svega, boja mokraće. Ona treba da je bistra ili bledo-žuta. Ako se u toku noći budite dva tri puta da bi pili vodu, to je takođe znak da vašem telu nedostaje voda.
S druge strane, povećan osećaj žeđi imaju alkoholičari i svi oni koji prekomerno unesu alkohol u organizam, a zbog pojačane diureze, odnosno izbacivanja tečnosti. Ona se u znatnoj meri gubi i kod proliva, u ekstremnim slučajevima i preko 10 litara dnevno. A govornici imaju osećaj žeđi zbog sušenja sluzokoža respiratornih puteva. U osnovi, vodu gubimo znojenjem, disanjem i mokrenjem.
Pijte i kad niste žedni
No, vratimo se starima. Osnovno pravilo mora da bude: ponudimo im tečnost i kada ne traže, posebno leti! Starost je praćena gubitkom mišićne mase i ukupne količine totalne vode. Ukupna količina totalne vode opada u organizmu već od pedesete godine, posebno u starijim godinama.
Delovanje i međusobna interreakcija hormonskih i nervnih sistema je takođe izmenjena, pa su često smanjene reakcije na delovanja istih. Pomenuti fenomen komplikuje činjenica da je u starosti veći procenat obolelih od kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti, pa je i razloga za debalans tečnosti više. 
Stare osobe imaju i problem smanjene pokretljivosti, često su i nepokretni, pa nisu u mogućnosti da unose adekvatnu količinu tečnosti.
Jedan od razloga za izbegavanje tečnosti je strah da bi višak tečnosti opteretio srce, posebno ako starija osoba boluje od „vodene bolesti”. So je, ipak, glavna opasnost i voda uvek prati so, bilo na ulazu u organizam, bilo na izlazu. Kada pojedete nešto slano imate jak osećaj žeđi, a lek za izbacivanje vode iz organizma (diuretik) izbacuje zapravo so koju dalje prati voda.
Povećana količina soli u krvi je jedan od prvih signala koje mozak upućuje bubrezima. On glasi: „štedi vodu, jer je krv preslana”. Tada se šalje i signal žeđi, odnosno nalog za većim uzimanjem tečnosti.
Povećano izlučivanje tečnosti često je i posledica nekih bolesti, pre svih dijabetesa, ali i nekih drugih ređih oboljenja. Veliki broj starih osoba pati od skrivene, ili manifestne infekcije mokraćnih kanala. Tečnost spira kanale i smanjuje rizik od infekcije. Svojim pacijentima obično dajem primer ustajale bare gde se lako pojavi zagađenje i bistrog svežeg potoka.
Koncentrovana, gusta krv je uzrok mnogih problema. Do toga može doći iz dva razloga: povećan broj kvnih elemenata i belančevina, ili relativno povećan broj zbog dehidratacije, odnosno gubitka tečnosti. Nekada se ovaj problem rešavao puštanjem krvi, a ja predlažem donatorstvo krvi (za transfuziju).
Koliko je dovoljno?
Na pitanje koliko vode treba uzimati standardni odgovor je – 8 čaša. Neki govore – 10 čaša. No, imajte u vidu da vode koje imaju više od 1 odsto soli i više od 5 odsto šećera – mogu da pogoršaju dehidraciju! One u prvoj fazi apsorpcije u crevima čak zahtevaju dodatnu vodu koja izlazi iz naše krvi. Zato, ako se sokovi uzimaju umesto vode, treba ih rastvoriti u odnosu 1:5.
Kvalitet naših voda je dodatni problem. Kada uzimate mineralne vode, izbegavajte gazirane i one sa dosta kuhijske soli (natrijum hlorid) i koristite vode sa dosta kalijuma i magnezijuma, osim kod bolesnih bubrega!
Vodu ne treba uzimati u toku obroka, jer razređuje digestivne sokove, već je treba piti između obroka.
Znaci dehidratacije
-malaksalost
-pospanost (letargija)
-suva usta
-nelagodnost u želucu
-ubrzan puls
-smanjeno mokrenje
-glavobolja
-nemogućnost koncentracije pažnje
Komentari (0)