Žene su tri puta izloženije migreni nego muškarci. Da li ste znali da od te probadajuće glavobolje mogu da pate i deca? Pred vama je mali savetnik za to kako da je prepoznate i ublažite.
Oko 15 % građana naše zemlje pati od migrene, pa smo u tome na vrlo visokom mestu u svetu. Smatra se da dve trećine ljudi barem jedanput godišnje ima glavobolju, a migrena je jedan od najčešćih oblika.
Jedni će tada jednostavno staviti hladan peškir na čelo i otići u zamračenu prostoriju, drugi će pod topli tuš kako bi lakše podneli bol. Mučnina, povraćanje, preosetljivost na svetlo ili zvuke u kombinaciji sa neopisivom glavoboljom simptomi su po kojima se migrena razlikuje od drugih vrsta glavobolje.
Zašto se migrena javlja, još uvek je nepoznato i lekarima, mada pretpostavljaju da važnu ulogu u tome igraju hormoni. Donosimo vam odgovore na neka od najčešćih pitanja vezanih za ovu bolest. Migrena triput češće pogađa žene nego muškarce. Zašto?
Poznato je da žene u svom plodnom razdoblju više pate od migrena nego muškarci. Iz toga bismo mogli da zaključimo kako su hormoni važan činilac za nastanak migrene. Individualna osetljivost takođe je važna, ali nejasno je zašto je jedna osoba osetljivija od druge. Na pojavu migrene mogu da utiču i spoljašnji nadražaji poput ishrane ili sna.
Da li i deca mogu da dobiju migrenu?
Da, i deca imaju migrene, ali ne mogu uvek da ih prepoznaju kao takvu. Migrena se najčešće pojavljuje kod dece starije od deset godina, a moguća je i kod mlađe. Pre puberteta migrena je čak češća kod dečaka nego kod devojčica, što se posle menja. Naime, nakon puberteta triput je češća kod devojčica.
Mnoga deca koja boluju od migrene ne podnose dobro vožnju automobilom pa im tokom vožnje često pozli.
Da li migrena uzrokuje proširenje krvnih sudova ili ne?
Doktor Gus šunman, jedan od lekara u holandskom Kliničko-bolničkom centru Leiden, nedavno je sproveo istraživanje kojim nije dokazao vezu između proširenja vena i migrene. To je važno otkriće jer znači da novi lekovi protiv migrene ne bi više trebalo da imaju efekat sužavanja krvnih sudova, a bitno je i za pacijente koji boluju od suženja krvnih sudova.
Naime, postojeći lekovi za migrenu, triptani, sužavaju krvne sudove u mozgu, pa su lekari vrlo oprezni kad ih prepisuju osobama sa visokim rizikom od bolesti srca ili krvnih sudova. Novi medikamenti koji ne deluju na suženje krvnih sudova u mozgu trebalo bi da budu dobra alternativa, ali oni se još istražuju i verovatno će proći godine dok ne počnu da se primenjuju.
Koje supstance pogoršavaju migrenu?
Dokazano je da konzumiranje lekova protiv bolova i kofeina u prekomernim količinama mogu pogoršati migrenu ili druge oblike glavobolje. Ako neko uzima više od 10 do 15 dana mesečno lekove protiv bolova i dnevno popije više od pet pića koja sadrže kofein, može razviti glavobolju koja se javlja zbog zavisnosti u odnosu na lekove ili kofein.
Kod takvih slučajeva mnogo se može učiniti. Na primer, može se prekinuti začarani krug tako da se tri meseca ne uzimaju lekovi protiv bolova i migrene, poput aspirina, paracetamola i ibuprofena.
Takođe ne bi trebalo piti kafu, čaj i gazirane napitke.
šta je sa čokoladom i crnim vinom?
Postoje crne liste prehrambenih proizvoda koji navodno uzrokuju migrenu. Tako se spominju i čokolada, tvrdi sir, mlečni proizvodi i crno vino… što su besmislice. Slično kao i kod predmenstrualnog sindroma, jednostavno osećate želju za nečim što vam škodi, ali to ne znači da ćete zbog toga dobiti menstruaciju.
Mnogi ljudi misle da migrena nastaje zbog konzumiranja određene hrane, međutim, upravo u trenutku kad navalite na čokoladu napad je već počeo.
Kad možemo očekivati preventivni lek za migrenu?
Već postoje sredstva koja se mogu svakodnevno uzimati kako bi se sprečili napadi. Pre svega, ljudi koji imaju napade triput mesečno ili češće, mogu od njih imati koristi. Polovina pacijenata nakon konzumiranja tih lekova ima napade čak upola ređe. Kod nekih, međutim, ne pomažu nikakvi medikamenti.
Za migrenu se kaže i da je bolest „histeričnih žena“, odnosno onih pod stresom. Koliko ima istine u toj tvrdnji?
Davno je migrena prestala da bude bolest histeričnih žena kod kojih stres uzrokuje napade. Do danas još nije dokazano da stres izaziva migrenu. Čak ni kod pacijenata koji su sami mislili da im stres uzrokuje napade migrene. Kod takvih pacijenata nisu uočeni ni povišeni nivo hormona stresa, kao ni povišen krvni pritisak ili ubrzano lupanje srca.
Uzrokuje li glavobolja depresiju ili je možda situacija obrnuta?
Otprilike 40 % pacijenata koji boluju od migrene boluju i od depresije. Ipak, jedno nije posledica drugog. Nećete postati depresivni samo zato što vas jako boli glava. Najverovatnije ste samo genetski osetljiviji na oba poremećaja. Kako se leči migrena? Lečenje migrene podrazumeva istovremenu primenu više metoda. U prvom redu su to lekovi, ali od pacijenta se očekuje i da promeni način života i ishranu, ponekad će biti potrebna i psihoterapija, a u poslednje vreme sve je više pacijenata koji se odlučuju na primenu nekih drugih, alternativnih metoda lečenja. Dosad se delotvornom pokazala i akupunktura.
Kako da znamo da li neko boluje od migrene i na šta treba obratiti pažnju?
Potrebno je da se javite lekaru koji će na osnovu pregleda i iscrpne anamneze moći da zaključi nešto više. Pitaće vas kada vas boli glava: trajno ili periodično; kako vas boli (karakter i intenzitet bola); koji deo glave boli (napred, cela glava, deo glave i slično); da li postoje neke propratne pojave poput povraćanja ili preosetljivosti na spoljašnje nadražaje, poput svetlosti.
Simptome klasične migrene (sa aurom) oboleli počinju da osećaju 24 sata pre napada. U tom razdoblju osoba oseća nemir, depresivna je i ima problema sa koncentracijom. Aura je vrsta signala koji upozorava da će doći do napada migrene. Osobama tada najčešće bleskaju tačkice u vidnom polju. Nakon aure, koja traje do 30 minuta, razvije se pulsirajuća ili probadajuća glavobolja. Nekim ljudima migrena se pojavljuje i bez aure.
Komentari (0)