"Upomoć, moja deca se po ceo dan svađaju!" Ovu rečenicu ćete često čuti od roditelja. Zbog svađe su i nastavnici veoma često prinuđeni da intervenišu, i to uprkos tome što smatraju da deca pre svega treba da nauče da svoje potrebe zadovoljavaju mirnim putem.
Roditelji, vaspitači i nastavnici teško podnose dečje svađe, koje su bučne, unose nemir u svakodnevni život i stvaraju neprijatnu atmosferu. Da li nam ostaje da se nadamo da deca neće međusobno porazbijati glave i da će sami prestati da se svađaju ili treba da ih razdvojimo i preuzmemo ulogu posrednika?
Stav prema kome deca što ranije treba da nauče da sama rešavaju konflikte te da se zbog toga ne treba mešati u svađu ponekad je velika zabluda. Naravno da deca mogu da nauče da mirnim putem i samostalno rešavaju konflikte, ali im je za to potrebna podrška odraslih osoba od poverenja, koje će im, pre svega na ličnom primeru, pokazati kako se prema drugima treba odnositi s poštovanjem.
Kritični momenat
U trenutku kada se sukob do te mere zaoštri da su deca izložena maltretiranju, pretnjama, poniženju ili isključenju iz društva odrasli moraju da preuzmu odgovornost i da se umešaju, jer takve vrste konflikata uzrokuju stres i umanjuju dečje samopouzdanje. Odrasli treba da intervenišu ukoliko dođe do tuče ili ako jači napadaju slabije (bilo fizički, bilo verbalno). Međutim, veoma je važno da posle toga porazgovaraju sa decom jer na taj način konflikt prerasta u šansu.
Korist
Deca moraju da se svađaju jer im to omogućava da nauče važne stvari. Da bi stekla svoje mesto u grupi, ona moraju da se dokažu. Ponekad će, svađajući se, uspeti da ostvare svoj naum, a ponekad ne. Kroz konflikt deca uče kako da formulišu svoje želje i potrebe, ali i kako da steknu priznanje okruženja. Takođe, shvataju da iz svađe mogu da izađu kao pobednici ili gubitnici i da njihovo ponašanje ima određeni efekat.
Svaki sukob podseća na ledeni breg. Postoji njegov vidljivi deo koji svi spolja mogu da vide, ali ispod površine se krije mnogo više: priča koja prethodi svađi, osećanja i neiskazane želje. Uz pomoć odraslih deca mogu da sagledaju šta se tačno dogodilo, odnosno šta je dovelo do svađe, kako se ona osećaju u svemu tome, šta žele i očekuju od drugih, šta su spremna da učine i u čemu mogu da se slože.
Uloga odraslih
Odrasli treba da pokušaju da shvate šta je uzrokovalo svađu, ko su učesnici, otkada konflikt postoji i da li se ponavlja. Ponekad će biti neophodno da se umešaju. Nekad svađa može da se reši spontanom reakcijom, ali se pre intervencije treba zapitati šta je u tom trenutku najvažnije: da se u razredu (dečjoj sobi) što pre uspostavi mir? Da se deca nateraju da budu poslušna i poštuju pravila? Da li ih pre svega treba osposobiti da konstruktivno rešavaju probleme? Ili možda treba zaštiti određeno dete i ojačati njegovo samopouzdanje?
Neutralnost je najvažnija
Prilikom rešavanja sukoba veoma su važni neutralnost i nepristrasnost. Ispunjavanje ovog zahteva naročito roditeljima teško pada zato što im je kao roditeljima teško da kontrolišu osećanja. Oni ne treba da se svađaju u ime svoje dece, već da pripreme teren za postizanje dogovora. Važno je da odrasli u trenutku rešavanja sukoba budu nepristrasni, da preuzmu ulogu posrednika i vode računa o tome da se poštuju pravila komunikacije. To znači da svakom detetu treba pružiti priliku da do kraja iskaže svoje misli, ali je takođe važno da sasluša druge, da ne vređa i govori samo u svoje ime o svojim osećanjima i motivima koji su ga naveli da se ponaša na određeni način.
Komentari (0)