Procenat dečaka rođenih posle tretmana veštačke oplodnje, manji je nego kod prirodnog začeća, utvrdili su američki stručnjaci sa Mičigenskog državnog univerziteta.
Kod prirodne oplodnje se u proseku rađa 105 dečaka na svakih 100 devojčica, čime se donekle ublažava neravnoteža između dva pola zbog veće smrtnosti dečaka na rođenju i u prvim godinama života.
Američki tim je na uzorku od 15.000 domaćih beba, rođenih 2005, koje su začete posle jedne vrste tretmana plodnosti, poznate kao "intracitoplazmičko ubrizgavanje sperme" (ICSI), zaključio da je rođeno manje od 50 odsto dečaka, dok je američki prosek rađanja muških beba prirodnim putem 52,5 odsto.
Ovaj fenomen karakterističan je za ICSI primenjen u takozvanom "blastocističnoj fazi embriona" – kad je oplođena jajna ćelija, odnosno embrion, ostavljena da "dozri" nekoliko dana duže nego što je uobičajena norma pre nego što je unesu u majku. Time se lekarima omogućava da prenesu manji broj embriona i smanje mogućnost rađanja troje ili više dece.
ICSI metoda se sastoji iz direktnog ubrizgavanja sperme oca u jajnu ćeliju uzetu od majke. Ukoliko se u roku od nekoliko dana razvije jedan ili više embriona, oni se prenose u matericu majke.
Ova tehnika se uglavnom koristi kada muškarac ima problem s plodnošću – bilo da je reč o malom broju spermatozoida ili lošem kvalitetu sperme. Nekad se ova tehnika koristi i kad nije jasan uzrok neplodnosti para, a neke američke klinike za veštačku oplodnju koriste ICSI tretman u svim slučajevima.
S obzirom na to da se u SAD rađa samo jedan odsto dece koja su veštački začeta, uticaj ICSI na odnos brojnosti među polovima nema "nikakve znatnije posledice za javno zdravlje", zaključio je mičigenski tim, koji ipak apeluju da se ICSI tehnika primenjuje samo u slučajevima kada je to medicinski nužno.
Nije jasno zašto je posledica ovog tretmana plodnosti manje rađanje dečaka nego što je uobičajeno. Zasad se samo isključuje mogućnost da to ima veze sa smanjenom plodnošću oca, pa je očigledno da je za ovaj fenomen odgovoran neki element samog ICSI metoda.
Komentari (0)