Ako primetite da mališan duže od jednog meseca ima nevoljne i energične pokrete i ispušta određene glasove koji mogu da se jave iznenada – pojedinačno i u seriji – na primer, žmirkanje, trzanje ramenima, kašljanje, lajanje, groktanje i izgovaranje nepristojnih reči, reč je o tikovima. Postoje motorički tikovi, koji se odnose na pokret, i vokalni (glasovni) tikovi. Veoma izražena kombinacija ova dva oblika jeste Turetov sindrom, koji podrazumeva najmanje dva motorička i jedan vokalni tik.
Kada je reč o tiku
Na postojanje poremećaja ukazuju žmirkanje ili pravljenje grimasa koje se ponavlja, kao i pokreti neprimereni situaciji (npr. učestalo plaženje jezika). I nevoljno ispuštanje glasova i psovke koji se ne mogu dovesti u vezu sa temom razgovora, ali i nakašljavanje i oponašanje životinjskih glasova ukazuju na postojanje tika.
Nije opasan
Često su tikovi prolazni i nestaju već posle nekoliko nedelja ili meseci. Oko 50 odsto dece koja imaju tikove pre 18. godine više ne ispoljavaju simptome. Ako dete veoma pati zbog tikova ili ako poremećaj traje duže od godinu dana, treba potražiti savet lekara.
Kako nastaju
Tikovi se uglavnom javljaju u dečjem uzrastu – uglavnom pre 18. godine života. Naučnici pretpostavljaju da se iza ovog poremećaja krije oboljenje mozga, ali još nije definitivno utvrđeno šta je pravi uzrok. Primećeno je da se ovaj poremećaj javlja među članovima jedne iste porodice, ali nauka još nije uspela da genetskim testovima dokaže njegov nasledni karakter.
šta ih izaziva
Za razliku od epileptičnih napada, tikovi nisu trzaji koji se javljaju iznenada i neočekivano, već uglavnom dolaze do izražaja kada je dete pod stresom. Ono oseća kada će tik nastupiti i ponekad nakratko čak može i da ga zaustavi. Međutim, potiskivanje tikova uglavnom uzrokuje njihovo pojačano ispoljavanje. Tada dete tik doživljava kao olakšanje i opuštanje.
Lečenje
U okviru kognitivno-bihejvioralne terapije pacijenti uče da se ophode prema poremećaju. Ako su tikovi veoma izraženi, lekari često prepisuju lekove – neuroleptike, koji se, recimo, daju obolelima od šizofrenije, a u ređim slučajevima antidepresive. Lekovi počinju da deluju već posle nekoliko dana i bar delimično suzbijaju tikove.
Da li je tik uvek psihički poremećaj
Ne. Jednostavniji oblici, kao što su stalno nakašljavanje ili žmirkanje, ne predstavljaju psihički poremećaj i ne otežavaju svakodnevni život obolelih. Međutim, tikovi sa više simptoma, npr. ako dete istovremeno ispušta glasne zvuke, mogu da se jave zajedno sa oboljenjem prisilnih radnji ili poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).
Stres je pravi okidač za tikove
Većina tikova koje teško možete da primetite i koji se javljaju u kraćem razdoblju nestaje sama od sebe, kao što se i pojavila. Takve tikove roditelji najčešće mogu da povežu sa nekim promenama u životu mališana, koje su uzrokovale stres, kao što je polazak u vrtić, selidba ili dolazak brata ili sestre. Ovi tikovi mogu da se pogoršaju u anksioznim stanjima ili ako je dete umorno. Ako primetite da tikovi ne traju duže od mesec dana, nije potrebno da potražite stručnu pomoć.
Tikovi i inteligencija
Osobe koje pate od ovog poremećaja su podjednako inteligentne i mogu da postignu iste rezultate kao i ljudi koji nemaju ovaj poremećaj. Često čak imaju bolju sposobnost reagovanja, razumevanja i dobro dugoročno pamćenje. Osim toga, imaju izražen smisao za matematiku i dobre verbalne sposobnosti.
Komentari (0)