Učestale letnje prehlade, upale grla i uha, ukočena kičma, bolovi u vratu i ramenima samo su neke od nuspojava klima-uređaja ili hladnih napitaka. Zato pre nego što posegnete za daljinskim klima-uređaja ili ga uključite u autu razmislite o malim trikovima koji mogu da vas dobro rashlade na mnogo prirodniji i zdraviji način.
Najzdraviji način da se rashladite, ali i da se organizam izbori s visokim temperaturama je optimalno unošenje tečnosti i lagane hrane. Preporuka lekara je da se u organizam dnevno unese oko dva litra vode, a tu količinu u vreme vrućina i letnje žege treba povećati. Stručnjaci smatraju da bi na svakih 250 kalorija trebalo da se pije dva decilitra vode, što znači da, ako se dnevno u organizam unese 2.250 kalorija, treba popiti oko 1,8 litara vode.
Više tečnosti treba da pijete naročito ukoliko boravite u klimatizovanim prostorijama. Onima koji vežbaju potrebna je dodatna čaša na svakih 30 do 45 minuta umerene rekreacije ili dve čaše kada se trči ili bavi dinamičnim sportom.
Lagana ishrana
Na dehidrataciju posebno su osetljiva mala deca jer im je površina kože relativno velika u odnosu na telesnu masu, što ubrzava isparavanje tečnosti. Takođe, više vode trebalo bi da piju trudnice i dojilje, kao i stariji ljudi. Nažalost, većina ljudi ne pije dovoljno tečnosti uz objašnjenje da jednostavno nisu žedni, ali problem je u tome što, kada ožednimo, onda smo već blago dehidrirali. Simptomi koji prate blagu dehidrataciju su glavobolja, suva usta, umor i crvenilo. Ukoliko vam se ne pije čista voda, onda je „pojedite" iz voća i povrća, među kojima su paradajz, tikvice, zelena salata, jagode, breskve, lubenica…
što se hrane tiče, s obzirom na to da nijedna kategorija namirnica u pravilno izbalansiranom jelovniku ne sme da bude u potpunosti isključena, u letnjem periodu treba birati one lako svarljive poput ribe. Mlečni proizvodi s niskim procentom masti osiguraće potreban unos kalcijuma i proteina. Ograničite unos masti, crvenog mesa i punomasnih mlečnih proizvoda.
Provetravajte stan
Veoma važna je i odeća koju nosite. Neka bude lagana, providna, od prirodnih materijala i u slojevima. Pazite i na to da nosite laganu obuću, a obavezno se zaštitite šeširom i naočarima za sunce.
Stan, odnosno kuću, ujutro, dok je svežije, dobro provetrite, a zatim zatvorite prozore, spustite roletne i sačuvajte tu jutarnju svežinu što je duže moguće. Ako vam je mnogo vruće, rashladite lice i ruke kockicom leda.
Ukoliko i uključite klimu, razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature nikada ne sme da bude više od deset stepeni. Ako ste u automobilu, desetak minuta pre nego što se završava vaša vožnja isključite klimu kako šok pri izlasku ne bi bio prevelik. S klima-uređajima u kolima trebalo bi da budete posebno obazrivi ukoliko se u njima voze deca.
Pored primerene temperaturne razlike, veoma je značajno i pravilno održavanje klima-uređaja. Redovnim servisom, zamenom i čišćenjem filtera klima-uređaj neće postati mesto u kojem se razmnožavaju bakterije i buđ.
Izbegavajte alkohol i hladna pića
Alkoholna, gazirana i zaslađena pića, kao i ona bogata kofeinom tokom letnjih vrućina trebalo bi izbegavati zato što će samo pojačati proces dehidratacije jer stimulišu izlučivanje tečnosti iz organa. Takođe, ne bi trebalo unosti u organizam prehladna jela i pića. Osveženje koje ćete osetiti je trenutno, a ostaće vam samo grčevi, osećaj nadutosti i slične smetnje s varenjem koje telu stvaraju dodatno opterećenje.
Komentari (0)