Foto:

Brusnice kao izvor vitamina

Izvor: Bebac.com

Kiseli plodovi brusnice, voća poreklom iz Severne Amerike, sve su popularniji kod nas, i to ne toliko zbog svog ukusa, koliko zbog korisnog dejstva po zdravlje. Sveže bobice ovog voća sadrže gotovo devedeset procenata vode, bogate su vitaminom C, provitaminom A, vitaminima B kompleksa i bioflavonidima.

U sto grama svežih brusnica ima oko 70 miligrama kalijuma, petnaestak miligrama kalcijuma i oko šest miligrama magnezijuma. Sveži plodovi preporučuju se dijabetičarima jer snižavaju nivo šećera u krvi i povećavaju vrednosti korisnog holesterola (HDL).

Posebno je značajno dejstvo brusnice na bakterije u organizmu, pre svega kada je reč o infekcijama urinarnog trakta. Ove bobice uspešno se bore protiv ešerihije koli, kao i protiv helikobakter pilori – izazivača čira na želucu.

Da bi koristan efekat po zdravlje bio vidljiv, brusnice ili proizvode napravljene od njih trebalo bi konzumirati svakodnevno. Važno je poštovati i propisanu količinu – višak vam neće naškoditi, ali ako ne uzimate dovoljno ovih bobica, nećete imati ni velike koristi od njih.

Preporučuje se da svakog dana popijete tri decilitra voćnog koktela (npr. sok od jabuke i brusnice), u kojem 30 procenata čini sok od brusnice. Ova količina odgovara jednoj i po šolji svežih bobica, a može se zameniti i sa 30 grama sušenih, zašećerenih plodova.

Od brusnica se kuva čaj, a od svežih plodova, koji se beru od jula pa sve do kraja septembra, prave se sok i džem. Sos od brusnica često se služi uz divljač, kako bi ublažio svojevrstan miris mesa, koji se zadržava čak i posle njegovog držanja u marinadi.

Pored svežih, veoma su popularne i sušene i smrznute brusnice. Pošto se veoma sporo suše, da bi se ovaj proces ubrzao, pre sušenja se ubace u vrelu vodu kako bi im ljuska pukla, a zatim se ostavljaju na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa sve dok iz njih ne ispari suvišna tečnost.

Kako bi se ublažila velika kiselost plodova, vrela voda u koju se potapaju pre sušenja je zašećerena. Brusnice koje se mogu pronaći kod nas najčešće se suše tako što se plodovi pre izlaganja toploti iseckaju na komadiće. Sušene bobice u frižideru mogu da se čuvaju od 18 meseci do dve godine, a u zamrzivaču čak i do osam godina.

Ako želite da probate nešto novo, napravite kolačiće sa sušenim brusnicama i belom čokoladom. Penasto umutite 150 grama putera sa 150 grama smeđeg šećera, jednim umućenim jajetom i dve kašičice ekstrakta od vanile. Dodajte 125 grama brašna, kašičicu praška za pecivo, prstohvat soli, 200 grama ovsenih pahuljica, 140 grama bele čokolade za kuvanje i 100 grama sušenih brusnica.

Sve dobro izmešajte, od ove mase napravite kuglice, pa ih spljoštite viljuškom umočenom u brašno. Ređajte u pleh postavljen pekpapirom i pecite dok ne dobiju zlatnu boju (12 do 15 minuta) u rerni koju ste zagrejali na 180 stepeni. Pre nego što ih izvadite iz pleha, ostavite da se ohlade pet minuta.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Kiseli plodovi brusnice, voća poreklom iz Severne Amerike, sve su popularniji kod nas, i to ne toliko zbog svog ukusa, koliko zbog korisnog dejstva po zdravlje. Sveže bobice ovog voća sadrže gotovo devedeset procenata vode, bogate su vitaminom C, provitaminom A, vitaminima B kompleksa i bioflavonidima.

U sto grama svežih brusnica ima oko 70 miligrama kalijuma, petnaestak miligrama kalcijuma i oko šest miligrama magnezijuma. Sveži plodovi preporučuju se dijabetičarima jer snižavaju nivo šećera u krvi i povećavaju vrednosti korisnog holesterola (HDL).

Posebno je značajno dejstvo brusnice na bakterije u organizmu, pre svega kada je reč o infekcijama urinarnog trakta. Ove bobice uspešno se bore protiv ešerihije koli, kao i protiv helikobakter pilori – izazivača čira na želucu.

Da bi koristan efekat po zdravlje bio vidljiv, brusnice ili proizvode napravljene od njih trebalo bi konzumirati svakodnevno. Važno je poštovati i propisanu količinu – višak vam neće naškoditi, ali ako ne uzimate dovoljno ovih bobica, nećete imati ni velike koristi od njih.

Preporučuje se da svakog dana popijete tri decilitra voćnog koktela (npr. sok od jabuke i brusnice), u kojem 30 procenata čini sok od brusnice. Ova količina odgovara jednoj i po šolji svežih bobica, a može se zameniti i sa 30 grama sušenih, zašećerenih plodova.

Od brusnica se kuva čaj, a od svežih plodova, koji se beru od jula pa sve do kraja septembra, prave se sok i džem. Sos od brusnica često se služi uz divljač, kako bi ublažio svojevrstan miris mesa, koji se zadržava čak i posle njegovog držanja u marinadi.

Pored svežih, veoma su popularne i sušene i smrznute brusnice. Pošto se veoma sporo suše, da bi se ovaj proces ubrzao, pre sušenja se ubace u vrelu vodu kako bi im ljuska pukla, a zatim se ostavljaju na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa sve dok iz njih ne ispari suvišna tečnost.

Kako bi se ublažila velika kiselost plodova, vrela voda u koju se potapaju pre sušenja je zašećerena. Brusnice koje se mogu pronaći kod nas najčešće se suše tako što se plodovi pre izlaganja toploti iseckaju na komadiće. Sušene bobice u frižideru mogu da se čuvaju od 18 meseci do dve godine, a u zamrzivaču čak i do osam godina.

Ako želite da probate nešto novo, napravite kolačiće sa sušenim brusnicama i belom čokoladom. Penasto umutite 150 grama putera sa 150 grama smeđeg šećera, jednim umućenim jajetom i dve kašičice ekstrakta od vanile. Dodajte 125 grama brašna, kašičicu praška za pecivo, prstohvat soli, 200 grama ovsenih pahuljica, 140 grama bele čokolade za kuvanje i 100 grama sušenih brusnica.

Sve dobro izmešajte, od ove mase napravite kuglice, pa ih spljoštite viljuškom umočenom u brašno. Ređajte u pleh postavljen pekpapirom i pecite dok ne dobiju zlatnu boju (12 do 15 minuta) u rerni koju ste zagrejali na 180 stepeni. Pre nego što ih izvadite iz pleha, ostavite da se ohlade pet minuta.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije