Foto:

Brza hrana pobedila maminu kuhinju

Izvor: Bebac.com

Oko 20 odsto mališana u Srbiji ima problem s viškom kilograma. Da li će kiosci brze hrane, kao u Rumuniji, biti uklonjeni iz okoline škola?
 
Učenici najčešći konzumenti brze hrane (Foto D. Jevremović) Pljeskavice, grickalice, slatkiši sve češće postaju zamena za obroke, a zbog porasta broja školske dece koja imaju problem sa viškom kilograma, u zemljama Evropske unije bi trebalo do 2009. godine da se uvedu besplatno voće i povrće kao užina. Loše navike u ishrani i sve manje „mamine kuhinje” postaje rastući problem i kod naših mališana.

Ispitivanja stručnjaka pokazuju da je u Srbiji oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno. U delu istraživanja o zdravlju stanovništva iz 2006. godine, koji je posvećen najmlađoj populaciji, ispitivanje je pokazalo da deca u Beogradu u ishrani uglavnom usvajaju loše navike svojih roditelja. Najčešće jedu beli hleb uz margarin, kajmak ili pavlaku.

Oko 50 odsto ispitanih nije imalo na meniju ribu mesec dana pre anketiranja, više od polovine njih pije zaslađene gazirane i negazirane napitke i jede grickalice, svako četvrto dete svakodnevno konzumira kolače, a svako treće slatkiše. Oko 70 odsto najmlađih ima sva tri obroka, a tri četvrtine ispitanika pije barem jednu šolju mleka dnevno.

Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da građani Srbije nemaju dovoljan nivo zdravstvenog vaspitanja i da ne znaju mnogo o načinima na koji se može izbeći pojava nekih oboljenja. On napominje da i deca moraju da imaju na umu da je neophodno redovno upražnjavanje fizičke aktivnosti, vođenje računa o uravnoteženoj ishrani i svakodnevno uzimanje pola kilograma voća i povrća.

– Čini mi se da zbog toga što smo u vrtlogu tranzicije zaboravljamo na zdravstveno vaspitanje. Zbog toga će Ministarstvo zdravlja pokrenuti inicijativu da zajedno sa Ministarstvom prosvete razradi strategiju o njegovoj pojavi u školama, da se nađe mesto za ove teme u obrazovnim ustanovama, ali sa ciljem da ne opteretimo previše decu – istakao je dr Milosavljević.

Budući da je nedavno u Rumuniji donet propis o uklanjanju kioska brze hrane u okolini škola, dr Milosavljević kaže da takvi potezi kod nas neće biti lako sprovedeni, ali da je važno da naš narod ima svest o štetnosti ove vrste hrane.

– Srbija je deo evropske mreže koja se suprotstavlja marketinškim pritiscima brze hrane na decu. Polako dolazimo do toga da počnemo da pravimo konkretne planove za sprovođenje aktivnosti u našoj zemlji. Pedijatri moraju da edukuju decu i roditelje o zdravom načinu ishrane, jer marketinške poruke pre stignu do najmlađih nego poruke o zdravlju – dodao je dr Tomica Milosavljević.

Đaci u školama imaju dva obroka – užinu, najčešće pecivo, i ručak, odnosno neko kuvano jelo, ali školsku kuhinju biraju uglavnom roditelji mlađih osnovaca, dok stariji školarci dobijaju novac da kupe sebi nešto za jelo.

– Roditelji često ne stignu da spreme detetu užinu, pa je mališani sami kupuju, a najčešće novac troše na peciva, grickalice, gazirane sokove. Uz to se i malo kreću, pa nije ni čudo što je gojaznost u porastu. Vodu gotovo i da ne piju, potpuno su je zamenili sokovima – kaže Svetlana Babić, nastavnik razredne nastave u beogradskoj osnovnoj školi „Svetozar Marković”.

Deca su navikla da stalno nešto grickaju, retko jedu voće i povrće i sve više postaju zavisna od hrane koja je puna aditiva – kaže ova učiteljica.

Pojedine prestoničke škole, umesto pekara, otvorile su prodavnice zdrave hrane. Jedna od takvih radnji postoji oko godinu dana u osnovnoj školi „Siniša Nikolajević”, a od novembra zdrava hrana će se prodavati u i novobeogradskoj školi „Laza Kostić”.

– Ne obraćam pažnju na to šta đaci jedu za užinu, ali nisam primetila da imamo mnogo gojazne dece. Ipak, vidim da na svakom odmoru izlaze i kupuju hranu u kiosku brze hrane ili na trafici. Trudimo se da im usadimo dobre navike kada je u pitanju ishrana. Profesor muzičkog, na primer, traži od đaka da na svaki čas donesu po jednu jabuku i tako ih navikava da jedu ovo voće – priča Tijana Vlatković, profesor srpskog jezika i književnosti u Oš „Laza Kostić”.

Da bi se izbegli zdravstveni problemi koji nastaju u kasnijim godinama kao što su povišeni krvni pritisak ili šećerna bolest, savetuje se da se deca svakodnevno hrane raznovrsnim namirnicama i da imaju pet obroka dnevno.

– Važno je da se namirnice unose u optimalnom odnosu, a deci su potrebni i ugljeni hidrati, masti, belančevine, vitamini i minerali, ali u odgovarajućem odnosu. Nažalost, ona najviše unose masti, jer se hrane u pekarama i na kioscima. Uslovi u kojima živimo utiču na to da mališani preskaču obroke ili se nezdravo hrane, jer roditelji ne mogu da stignu da im pripreme sve obroke – rekla je primarijus dr Gordana Tripković-Subotić iz školskog dispanzera Doma zdravlja „Stari grad”.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Oko 20 odsto mališana u Srbiji ima problem s viškom kilograma. Da li će kiosci brze hrane, kao u Rumuniji, biti uklonjeni iz okoline škola?
 
Učenici najčešći konzumenti brze hrane (Foto D. Jevremović) Pljeskavice, grickalice, slatkiši sve češće postaju zamena za obroke, a zbog porasta broja školske dece koja imaju problem sa viškom kilograma, u zemljama Evropske unije bi trebalo do 2009. godine da se uvedu besplatno voće i povrće kao užina. Loše navike u ishrani i sve manje „mamine kuhinje” postaje rastući problem i kod naših mališana.

Ispitivanja stručnjaka pokazuju da je u Srbiji oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno. U delu istraživanja o zdravlju stanovništva iz 2006. godine, koji je posvećen najmlađoj populaciji, ispitivanje je pokazalo da deca u Beogradu u ishrani uglavnom usvajaju loše navike svojih roditelja. Najčešće jedu beli hleb uz margarin, kajmak ili pavlaku.

Oko 50 odsto ispitanih nije imalo na meniju ribu mesec dana pre anketiranja, više od polovine njih pije zaslađene gazirane i negazirane napitke i jede grickalice, svako četvrto dete svakodnevno konzumira kolače, a svako treće slatkiše. Oko 70 odsto najmlađih ima sva tri obroka, a tri četvrtine ispitanika pije barem jednu šolju mleka dnevno.

Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da građani Srbije nemaju dovoljan nivo zdravstvenog vaspitanja i da ne znaju mnogo o načinima na koji se može izbeći pojava nekih oboljenja. On napominje da i deca moraju da imaju na umu da je neophodno redovno upražnjavanje fizičke aktivnosti, vođenje računa o uravnoteženoj ishrani i svakodnevno uzimanje pola kilograma voća i povrća.

– Čini mi se da zbog toga što smo u vrtlogu tranzicije zaboravljamo na zdravstveno vaspitanje. Zbog toga će Ministarstvo zdravlja pokrenuti inicijativu da zajedno sa Ministarstvom prosvete razradi strategiju o njegovoj pojavi u školama, da se nađe mesto za ove teme u obrazovnim ustanovama, ali sa ciljem da ne opteretimo previše decu – istakao je dr Milosavljević.

Budući da je nedavno u Rumuniji donet propis o uklanjanju kioska brze hrane u okolini škola, dr Milosavljević kaže da takvi potezi kod nas neće biti lako sprovedeni, ali da je važno da naš narod ima svest o štetnosti ove vrste hrane.

– Srbija je deo evropske mreže koja se suprotstavlja marketinškim pritiscima brze hrane na decu. Polako dolazimo do toga da počnemo da pravimo konkretne planove za sprovođenje aktivnosti u našoj zemlji. Pedijatri moraju da edukuju decu i roditelje o zdravom načinu ishrane, jer marketinške poruke pre stignu do najmlađih nego poruke o zdravlju – dodao je dr Tomica Milosavljević.

Đaci u školama imaju dva obroka – užinu, najčešće pecivo, i ručak, odnosno neko kuvano jelo, ali školsku kuhinju biraju uglavnom roditelji mlađih osnovaca, dok stariji školarci dobijaju novac da kupe sebi nešto za jelo.

– Roditelji često ne stignu da spreme detetu užinu, pa je mališani sami kupuju, a najčešće novac troše na peciva, grickalice, gazirane sokove. Uz to se i malo kreću, pa nije ni čudo što je gojaznost u porastu. Vodu gotovo i da ne piju, potpuno su je zamenili sokovima – kaže Svetlana Babić, nastavnik razredne nastave u beogradskoj osnovnoj školi „Svetozar Marković”.

Deca su navikla da stalno nešto grickaju, retko jedu voće i povrće i sve više postaju zavisna od hrane koja je puna aditiva – kaže ova učiteljica.

Pojedine prestoničke škole, umesto pekara, otvorile su prodavnice zdrave hrane. Jedna od takvih radnji postoji oko godinu dana u osnovnoj školi „Siniša Nikolajević”, a od novembra zdrava hrana će se prodavati u i novobeogradskoj školi „Laza Kostić”.

– Ne obraćam pažnju na to šta đaci jedu za užinu, ali nisam primetila da imamo mnogo gojazne dece. Ipak, vidim da na svakom odmoru izlaze i kupuju hranu u kiosku brze hrane ili na trafici. Trudimo se da im usadimo dobre navike kada je u pitanju ishrana. Profesor muzičkog, na primer, traži od đaka da na svaki čas donesu po jednu jabuku i tako ih navikava da jedu ovo voće – priča Tijana Vlatković, profesor srpskog jezika i književnosti u Oš „Laza Kostić”.

Da bi se izbegli zdravstveni problemi koji nastaju u kasnijim godinama kao što su povišeni krvni pritisak ili šećerna bolest, savetuje se da se deca svakodnevno hrane raznovrsnim namirnicama i da imaju pet obroka dnevno.

– Važno je da se namirnice unose u optimalnom odnosu, a deci su potrebni i ugljeni hidrati, masti, belančevine, vitamini i minerali, ali u odgovarajućem odnosu. Nažalost, ona najviše unose masti, jer se hrane u pekarama i na kioscima. Uslovi u kojima živimo utiču na to da mališani preskaču obroke ili se nezdravo hrane, jer roditelji ne mogu da stignu da im pripreme sve obroke – rekla je primarijus dr Gordana Tripković-Subotić iz školskog dispanzera Doma zdravlja „Stari grad”.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 23.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije