Savremen način života koji karakteriše dug radni dan, neredovan unos hrane, unos bar jednog obroka u toku dana van kuće i promena navika u ishrani u pogledu izbora vrste, načina pripreme i količine namirnica u svakodnevnoj ishrani uz smanjenu fizičku aktivnost, doveli su do porasta broja zdravstvenih problema kod dece u čijoj osnovi je nepravilna ishrana, konstatovali su stručnjaci Instituta "Batut" u Beogradu.
Prema rezultatima istraživanja tog instituta, tokom poslednje decenije gojaznost u dečijem uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama po zdravlje i u kasnijem životnom dobu.
Milosavljević: Prosvetiti decu zdravim načinom života
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, povodom tog problema, ističe da će to ministarstvo insistirati na prosvećivanju dece o zdravom načinu života.
Ministar smatra da će se država teško izboriti sa industrijom brze hrane, zbog čega je važno da pedijatri počnu sa edukacijom dece i roditelja o zdravom načinu ishrane.
Milosavljević ukazuje na važnost ishrane u školskim kuhinjama, kao i da će resorno ministarstvo u perspektivi insistirati na uvođenju zdravstvenog vaspitanja u škole.
Gojazni pre puberteta – gojazni ceo život
Dijetetičari ukazuju da više od 60 odsto dece koja su prekomerno uhranjena pre početka puberteta postaje gojazno u odraslom životnom dobu, što ukazuje na značaj ranog otkrivanja, odnosno blagovremene prevencije gojaznosti u detinjstvu.
Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2000. godine je prekomerno uhranjene dece bilo 8,2 odsto, a gojazne 4,4 odsto, dok su podaci iz 2006. godine pokazali da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Svako deseto dete prekomerno uhranjeno
Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti svako deseto dete školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno ili gojazno što čini oko tri odsto dečje populacije uzrasta od 5 do 17 godina u svetu.
Podaci za Evropu govore da je godišnji porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece preko 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Nedovoljna uhranjenost i mikronutritivni deficiti s jedne i prekomerna uhranjenost i gojaznost i njihove posledice s druge strane, predstavljaju dvostruko opterećenje bolestima u zemljama širom sveta, posebno u dečijem uzrastu.
Zdravstveni problemi zbog nepravilne ishrane
Zdravstveni problemi kod dece i omladine u čijoj je osnovi nepravilna ishrana predstavljaju rastuće značajne uzroke nesposobnosti i prevremene smrti širom sveta.
Unapređenje ishrane i stanja uhranjenosti i prevencija u ovoj posebno osetljivoj grupi u periodu rasta i razvoja imaju za cilj da zaštite i unaprede zdravlje i spreče nastanak poremećaja, oboljenja i stanja koja su u neposrednoj vezi sa nepravilnom ishranom.
U okviru nacionalnih programa promocije zdravlja u Srbiji, mreža instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi više zdravstveno vaspitnih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama s ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti.
Komentari (0)