Antibiotici se u Srbiji koriste kao aspirini. Dovoljno je da vam malo pocuri iz nosa, da vas kijavica ili glavobolja učine nervoznim, i odmah potežete za “spasonosnim” lekom – antibiotikom. Ovakvo korišćenje naziva se, jednostavno rečeno, zloupotrebom.
U nekim zemljama povedene su čitave kampanje za racionalnu upotrebu ovih lekova. Ne samo da države tako žele da sačuvaju novac u svojim zdravstvenim fondovima već, što je važnije, nekontrolisanom upotrebom antibiotika smanjuju se šanse za izlečenje od ozbiljnijih bolesti, a, zbog stečene otpornosti, i budućim generacijama ostavljaju se u nasleđe “neuništive” bakterije.
Novih antibiotika nema – novi lekovi iz ove grupe koji se izbacuju na tržište samo su modifikovani već postojeći antibiotici.
U Francuskoj, gde je korišćenje antibiotika pre desetak godina bilo najveće u Evropi, povedena je reklamna kampanja protiv njihove prekomerne upotrebe. Korišćeni su i televizijski spotovi, u kojima pacijenti mole lekare da im bez razloga ne prepisuju antibiotike.
Akcija je dala rezultate: za osam godina opala je upotreba antibiotika u ambulantama za trećinu, a svaki evro uložen u kampanju doneo je 14 na štednji.
Češka, koja će i prvih šest meseci sledeće godine predsedavati Evropskom unijom, kao jednu od tema koje će nametnuti tokom ovog perioda izdvojila je baš prekomernu upotrebu antibiotika.
Razlog za ovo nije samo finansijski, već je uočeno da u ovoj zemlji udeo određenih vrsta stafilokoka, na koje antibiotici nemaju učinak, već premašuje 14 odsto (a upravo ove bakterije uzrokuju veoma ozbiljne infekcije).
Analiza je pokazala da se u Češkoj prepisuje čak polovina antibiotika pogrešno. A lek bez efekta produžava bolest, leži se duže i u bolnicama, što direktno utiče i na državna izdvajanja za zdravstvo.
Procenjuje se da su problemi sa neefikasnošću antibiotika, od svih zemalja, najveći upravo na Balkanu (najmanji u Holandiji). Stručnjaci ukazuju na to da je neophodno da se u našoj zdravstvenoj praksi precizno utvrde indikacije za propisivanje antibiotika. Ali, kako to učiniti kad se u svakoj apoteci, bez recepta, antibiotik može kupiti po želji.
Stradaju najslabiji
Kada je sredinom četrdesetih godina prošlog veka razvijena serijska proizvodnja antibiotika, smatralo se da će bakterijske infekcije brzo biti iskorenjene. To se nije desilo, naprotiv – stvorene su otporne bakterije.
Kod zloupotrebe antibiotika, što je i najopasnije, ima malo trenutnih neželjenih dejstava.
Uzimanje ovih lekova napamet, međutim, smanjuje mogućnost izlečenja, čime se pomaže razvoju rezistentnih bakterija, koje napadaju najslabiju populaciju.
Komentari (0)