Foto:

Mršavljenje dece o trošku države

Izvor: Bebac.com

Petnaestogodišnja Užičanka koja je tokom avgusta boravila u „Čigoti“ na Zlatiboru u okviru programa prevencije dečje gojaznosti, smršala je šest kilograma. Kada je ponovo sela u školsku klupu, vršnjaci nisu mogli da je prepoznaju. Oduševljeni su i roditelji, koji priznaju da su na početku bili malo sumnjičavi u uspeh programa.

Tokom avgusta u Specijalnoj bolnici na Zlatiboru boravila je prva grupa od dvadesetak gojaznih dečaka i devojčica uzrasta od 12 do 18 godina. Proveli su tri nedelje, a troškove njihovog boravka snosio je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Uz njih je bilo 15 stručnjaka, i to pedijatri, psiholozi, profesori fizičke kulture, nutricionisti, medicinske sestre. Oni su osmislili kompletan program koji je dao dobre rezultate. Deca su svojim kućama otišla u proseku slabija za pet kilograma. U „Čigoti“ ne kriju zadovoljstvo zbog toga.

– U cilju prevencije dečje gojaznosti, Udruženje pedijatara Srbije i mi osmislili smo program, koji je podržalo Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Ideja je da deca dolaze tokom cele godine, pojedinačno ili u grupama. Naravno, najviše njih se očekuje tokom raspusta – priča dr Nenad Crnčević, direktor Bolnice za bolesti štitne žlezde i bolesti metabolizma „Zlatibor“.

Tim stručnjaka potrudio se da deci promeni životne navike, što je cilj projekta. Pice, razna peciva u pekarama, čips, čokoladice zamenila je laka dijetalna ishrana. Video igrice, gledanje TV-a zamenile su celodnevne fizičke aktivnosti, što nije bilo lako, ali su ih deca dobro podnela. šetnja u prirodi, vežbe u bazenu, vežbe oblikovanja i jačanja pojedinih mišića, kardio-fitnes trenažeri – samo su neke od aktivnosti. Bilo je naravno vremena i za odmor i druženje.

Poseban značaj ovog programa je smanjenje rizika po zdravlje dece od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, degenerativnih oboljenja kostiju, kao i psihički problemi.
– Ovo je jedna ozbiljna akcija koju je počeo prof. dr Miloš Banićević, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, gde konačno idemo u susret problemu. Mi smo se uglavnom do sada bavili samo posledicama. Osim programa za decu, organizovane su i edukacije za pedijatre širom Srbije, ali i za roditelje kojima su deca gojazna – priča prof. dr Nedeljko Radlović, jedan od aktera programa prevencije dečje gojaznosti.

Kako ući u program, najčešće je pitanje koje postavljaju roditelji. Predlog za upućivanje u „Čigotu“ daje izabrani lekar pedijatar, a overava ga lekarska komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Samo uz tako overen uput deca dobijaju potpuno besplatan tretman, odnosno troškove snosi Zdravstveni fond.
– Osim podrške ovom projektu, Ministarstvo zdravlja je podržalo i projekat koji će raditi Batut – „Prevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine“. Projekat počinje s realizacijom 2009. godine i trajaće tri godine. Pilot-projekat će se sprovoditi prvo u deset škola u Srbiji, gde će se posebna pažnja posvetiti ishrani dece u školama. Radiće se edukacija lekara, prosvetnih radnika, vaspitača, roditelja, predškolske i školske dece.

Predviđeno je da se da preporuka lokalnoj zajednici da u blizini škola ne daju dozvole za otvaranje kioska brze hrane – kaže dr Dubravka šaranović, savetnik u sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja.

Statistika
Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto dete u svetu školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno ili gojazno, što čini 2- 3 odsto dečje populacije uzrasta od pet do 17 godina. U Evropi je svako četvrto dete uhranjeno ili gojazno. U Srbiji je 2006. godine bilo 18 odsto prekomerno uhranjene i gojazne dece. Zapažen je veliki porast u odnosu na 2006. godinu, kada je ukupan broj bio 12,6 odsto.

Posledice gojaznosti
– dijabetes
– kardio- vaskularne bolesti
– metabolički sindrom
– povišen krvni pritisak
– masnoća u krvi
– ateroskleroza
– degenerativnih oboljenja kostiju
– psihički problemi

Ulaganje u preventivne akcije, poput ove, mnogo manje košta od novca koji kasnije iz zdravstvene kase mora da se izdvoji za lečenje svih ovih bolesti.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Petnaestogodišnja Užičanka koja je tokom avgusta boravila u „Čigoti“ na Zlatiboru u okviru programa prevencije dečje gojaznosti, smršala je šest kilograma. Kada je ponovo sela u školsku klupu, vršnjaci nisu mogli da je prepoznaju. Oduševljeni su i roditelji, koji priznaju da su na početku bili malo sumnjičavi u uspeh programa.

Tokom avgusta u Specijalnoj bolnici na Zlatiboru boravila je prva grupa od dvadesetak gojaznih dečaka i devojčica uzrasta od 12 do 18 godina. Proveli su tri nedelje, a troškove njihovog boravka snosio je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Uz njih je bilo 15 stručnjaka, i to pedijatri, psiholozi, profesori fizičke kulture, nutricionisti, medicinske sestre. Oni su osmislili kompletan program koji je dao dobre rezultate. Deca su svojim kućama otišla u proseku slabija za pet kilograma. U „Čigoti“ ne kriju zadovoljstvo zbog toga.

– U cilju prevencije dečje gojaznosti, Udruženje pedijatara Srbije i mi osmislili smo program, koji je podržalo Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Ideja je da deca dolaze tokom cele godine, pojedinačno ili u grupama. Naravno, najviše njih se očekuje tokom raspusta – priča dr Nenad Crnčević, direktor Bolnice za bolesti štitne žlezde i bolesti metabolizma „Zlatibor“.

Tim stručnjaka potrudio se da deci promeni životne navike, što je cilj projekta. Pice, razna peciva u pekarama, čips, čokoladice zamenila je laka dijetalna ishrana. Video igrice, gledanje TV-a zamenile su celodnevne fizičke aktivnosti, što nije bilo lako, ali su ih deca dobro podnela. šetnja u prirodi, vežbe u bazenu, vežbe oblikovanja i jačanja pojedinih mišića, kardio-fitnes trenažeri – samo su neke od aktivnosti. Bilo je naravno vremena i za odmor i druženje.

Poseban značaj ovog programa je smanjenje rizika po zdravlje dece od dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, degenerativnih oboljenja kostiju, kao i psihički problemi.
– Ovo je jedna ozbiljna akcija koju je počeo prof. dr Miloš Banićević, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, gde konačno idemo u susret problemu. Mi smo se uglavnom do sada bavili samo posledicama. Osim programa za decu, organizovane su i edukacije za pedijatre širom Srbije, ali i za roditelje kojima su deca gojazna – priča prof. dr Nedeljko Radlović, jedan od aktera programa prevencije dečje gojaznosti.

Kako ući u program, najčešće je pitanje koje postavljaju roditelji. Predlog za upućivanje u „Čigotu“ daje izabrani lekar pedijatar, a overava ga lekarska komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Samo uz tako overen uput deca dobijaju potpuno besplatan tretman, odnosno troškove snosi Zdravstveni fond.
– Osim podrške ovom projektu, Ministarstvo zdravlja je podržalo i projekat koji će raditi Batut – „Prevencija nepravilne ishrane i gojaznosti dece i omladine“. Projekat počinje s realizacijom 2009. godine i trajaće tri godine. Pilot-projekat će se sprovoditi prvo u deset škola u Srbiji, gde će se posebna pažnja posvetiti ishrani dece u školama. Radiće se edukacija lekara, prosvetnih radnika, vaspitača, roditelja, predškolske i školske dece.

Predviđeno je da se da preporuka lokalnoj zajednici da u blizini škola ne daju dozvole za otvaranje kioska brze hrane – kaže dr Dubravka šaranović, savetnik u sektoru za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Ministarstva zdravlja.

Statistika
Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti, svako deseto dete u svetu školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno ili gojazno, što čini 2- 3 odsto dečje populacije uzrasta od pet do 17 godina. U Evropi je svako četvrto dete uhranjeno ili gojazno. U Srbiji je 2006. godine bilo 18 odsto prekomerno uhranjene i gojazne dece. Zapažen je veliki porast u odnosu na 2006. godinu, kada je ukupan broj bio 12,6 odsto.

Posledice gojaznosti
– dijabetes
– kardio- vaskularne bolesti
– metabolički sindrom
– povišen krvni pritisak
– masnoća u krvi
– ateroskleroza
– degenerativnih oboljenja kostiju
– psihički problemi

Ulaganje u preventivne akcije, poput ove, mnogo manje košta od novca koji kasnije iz zdravstvene kase mora da se izdvoji za lečenje svih ovih bolesti.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 22.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije