Moli Forbs je samo još jedna majka u nizu koja jednako oseća one dobre i one loše dane u roditeljstvu. Na svom blogu je rešila da sasvim iskreno govori o svim stranama roditeljstva. Pa i o ovoj koju vam sada prenosimo.
Teško je negirati, roditeljsto je zaista težak posao. Nemojte me shvatiti pogrešno, nisam nesrećna. Volim mesto gde živimo i imam divne prijatelje. No ipak, ponekad bih najradije da pobegnem s cirkusom.
Za mene, najteža stvar kad si mama jeste naprosto taj nedostatak vremena za “gašenje”. Čim otvorim oči sledi raspored naredbi i zahteva. Moje cure su energične kao i sva druga deca, ali non stop. Ili su to pregovori sa dramatičnom šestogodišnjakinjom ili mi je mlađe dete okačeno na nozi dok kucam čaj. Moj život ne klizi tako glatko kako sam zamišljala.
S vremena na vreme, svi su srećni, nikome ništa ne treba i kuća je tako mirna. Taj dugo isčekivani momenat je takvo olakšanje. Ali onda sledi ono što ne stignete tako često da pomislite, vaš šivot je skoro pa tragičan i momenat da odete da piškite sami cenite do neba.
Photo: Baby centre
Nekada se čak i pitam da li sam ja zapravo jedna od onih mama koje batale sve i ostaju kod kuće sa decom. Brinem da ipak nisam toliko strpljiva. Mislim, ne uživam baš toliko dok kuvam i mesim i možda ipak decu stavim da spavaju maalo ranije.
Nedavno su prošli praznici i taj praznični mod.
Tih dana sam posumnjala da li uopšte imam materinske sposobnosti, bila sam sigurna da sam jedina mama na svetu koja se ovako oseća. Osećam krivicu što ne cenim baš svaki specijalan momenat i deci govorim da ih volim dok istovremeno osećam tu trunčicu nesigurnosti.
Ono što jesam sigurna, kroz protekli šest godina roditeljstva jeste da svi mi imamo loše dane. A ti dani se nekada pretvore u lošu nedelju. Srela sam mame, koje su kao i ja ponekad osetile da su kao mame kod kuće postale izolovane i usamljene. Takođe su brinule da nemaju dovoljno strpljenja ili energije da se igraju sa klincima. Ah sva ta iskradanja da se pojede neki keksić ili na brzinu pogleda Facebook.
U mojim lošim danima, trudim se makar da imam perspektivu i da je roditeljstvo vrlo plaćen posao. Ali da, to se ne plaća i nema nikoga da ti kaže da kao roditelj obavljaš pravi posao. Nema bonusa niti godišnjih odmora, čuj bolovanja… Da, nekada je zamorno i dosadno, u redu je to priznati.
Neću reći ni da je baš uvek loše. Znam da će nakon tog teškog dana ipak doći i neki bolji. Čeka on tu negde iza ugla. Ipak se više smejem nego što plačem.
Nema veze sada što mi prave rusvaj po sobi, čupaju zavese, vriše, hoće crtaće, hoće telefon.. Moja plate će biti kada oni odrastu srećni, zdravi, pametni i zadovoljni koji će mi ipak reći hvala zbog toga što nisam pobegla sa onim cirkusom.
Ovo je tih 9 puta kada sam osetila da gubim vezu sa roditeljstvom:
1. Kada je bilo 3 ujutru, a beba je spavala svega 30 minuta
2. Kad sam imala važan posao čiji se rok bližio, a ja bez bilo koga da mi čuva decu i bez vremena da to završim
3. Kada sam po prvi put svoju petogodišnjakinju ostavila u školi nakon čega je preživela intezivan šok. I danas se sećam kako sam je ostavljala dok je vrištala na času.
4. Kada sam tek dobila bebu, tako sam se borila da “uđem” među druge mame. Ti dani su baš bili usamljeni
5. Kad sam 20 minuta provela čisteći kuhinju da bih kasnije saznala da je kaša bila fino polepljena i po zidu
6. Kada sam shvatila da se bukvalno tri dana nisam tuširala
7. Kada je moje strpljenje bilo tako stakleno da sam tako pukla što jednostavno ne mogu da se obuju sami. I to sve pre nego što sam krenula da plačem
8. Kada sam provela toliko vremena verujući da je život drugih mama naprosto savršen.
9. Kada je moje spavanje trajalo svega 3 sata
Izvor: babycentre.co.uk
Komentari (0)