Njihova buduća sreća, znajte, zavisiće o njihovom pogledu na svet, a svako ko je pesimističan neće baš za sebe reći da je srećan. To valjda ne želite svom detetu, pogotovo ako već ne može da promenite pesimistično okruženje u kom odrastaju.
Pre svega morate znati da se optimizam i pesimizam ne mogu baš lako naučiti – oni su više stvar navike i onoga što dete promatra i čuje, znatno više od onoga što roditelj želi pričama usaditi u njih. I zato:
1. Prestanite da se stalno žalite i izdvajate samo negativne strane
Kako bi dete moglo postati optimistično, ako se roditelji stalno žale i stalno pričaju o negativnim stvarima? Tako će i deca s vremenom prestati da primećuju sve ono malo i dobro u životu jer će biti fokusirani na sve loše i negativno.
Dakle, pođite od sebe.
.jpg)
Foto: Pixabay
2. Izbacite iz rečnika sve „krajnosti”
Ljudi često nisu svesni koliko naš rečnik može uticati na pesimizam ili optimizam jer reči poput „to nikada nisam mogla”, „i ja uvek pogrešim”, odnosno ti famozni nikad i uvek strašno podsećaju na nešto što je neizbežno, te će se događati uvek. Pokušajte stoga te „krajnje reči” zameniti sa onima u kojima ima više optimizma, poput možda i ponekad.
3. Svako zlo za neko dobro
Kad god se roditelj nađe u većem problemu, to je situacija u kojom može birati: žaliti se i kukati na sva usta, čak i pred detetom, ili će iz najvećih životnih problema izvući najbolju lekciju i upravo nju predstaviti detetu. No, ako je roditelj pesimista i ne veruje da će se ikada izvući iz svojih problema, teško da će dete u takvom okruženju postati optimista.
Foto: Pixabay
4. Dajte im da probaju, čak i ako pogreše
Nijedan roditelj ne može znati koliko optimističnih potencijala ima njihovo dete, ako im nikada ne dozvole da probaju sami, pa iako na koncu možda ipak pogreše. Međutim, tu leži jedna jako važna stvar – ako roditelj ne veruje svom detetu da može, kako onda dete može biti optimistično u svemu što radi ili želi da uradi? Deca uče od malena, ali ako im roditelji od malih nogu usađuju strah od neuspeha, to ne vodi ničem drugom nego pesimizmu.
5. „Okrenite ih” kad se bore s nečim
Ako se vaše dete bori s nečim, sa crtežom, domaćim zadacima, sportovima, to nije razlog da pate, a upravo je roditelj taj koji dete mora naučiti kako da se nose sa razočaranjem, jer je taj osećaj deo života. I baš im zato morate dati do znanja da u svojoj borbi nisu sami te da postoje područja u životu u kojima će uvek biti malo bolji ili malo lošiji, ali da će se njihov trud uvek, ali uvek isplatiti. Samo treba misliti pozitivno.
6. Trud je uvek važniji od talenta
Talenat je nešto što sami ne možemo kontrolisati, ali se zato uvek možemo truditi, na šta stvarno možemo uticati, da izbrusimo talenat ili samo budemo bolji čak i u onome što nam ne ide.
Trud i podsticanje da se dete trudi važniji su i od talenta i od rezultata, pa ih zato uvek radije pohvalite zbog uloženog truda a ne rezultata.
Foto: Pixabay
7. Dozvolite im da sanjaju velike snove
Pa što ako vi stvarno mislite da vaše dete neće postati slavni sportista ili predsednik? Ako oni o tome maštaju, tada je vaša uloga da im to i dopustite. Nemojte im rušiti snove, ni ograničavati njihovu maštu.
8. Ohrabrujte ih da imaju ciljeve i radujte im se zajedno
Kad se nečemu jako nadamo ili nešto čekamo s nestrpljenjem, tada svoj optimizam držimo budnim celo vreme. Ohrabrujte ih stoga da jasnije razmišljaju o svojoj budućnost, čak i ako se to svede na velika očekivanja od vikenda. Samo mislite pozitivno i pustite svoje dete da se raduje životu.
Izvor: Index.hr
Komentari (0)