Rina Mej Akosta je američka književnica azijskog porekla, koja se iz Kalifornije preselila u Holandiju, gde trenutno živi sa mužem Holanđaninom i troje dece. Ima diplome univerziteta u Kaliforniji, Berklija i Univerziteta Erazmus u Roterdamu.
Autorka je uspešnog bloga o roditeljstvu „Upoznavanje holandske kulture”. Takođe je koautor knjige „Najsrećnija deca na svetu” koja govori o tome kako Holanđani vaspitavaju svoju decu.
Kako sama Akosta tvrdi, njoj se, kao religiozno odgojenoj osobi sa radnom etikom imigranata, holandski pristup činio previše lakim, egocentričnim i lenjim. Imali su porođaje uz pomoć babica, u idealnom slučaju kod kuće i bez lekova, i nisu decu slali na časove muzike ili bilo kakve programe sa primesama školstva.
Foto: Freepik
Holanđani odgajaju najsrećniju decu na svetu
Izveštaj UNICEF-a iz 2013. godine pokazao je da su holandska deca najsrećnija deca na svetu. Izveštaj je bio nastavak studije sprovedene 2007. godine, u kojoj je Holandija prvi put proglašena za glavni primer dečjeg prosperiteta.
Nekoliko drugih organizacija, uključujući britansku Akcionu grupu za siromaštvo i Svetski ekonomski forum, takođe su rangirale holandsku decu veoma visoko na lestvici kada je sreća u pitanju.
Šest tajni srećne dece u Holandiji
1. Bebe puno spavaju
U 2013. godini, studija Evropskog časopisa za razvojnu psihologiju ispitala je razlike u temperamentu između američkih i holandskih beba. – Holandske bebe se smeju i vole da se grle više od dece u Americi – zaključili su istraživači.
Prema studiji, relativno mirno ponašanje holandskih novorođenčadi delimično je posledica regulisanog rasporeda sna i aktivnosti nižeg intenziteta. Američki roditelji znaju da naglašavaju važnost stimulacije, izlažući svoju decu širokom spektru novih iskustava.
Holandski roditelji, sa druge strane, fokusiraju se na dnevne aktivnosti kod kuće, pridajući posebnu važnost odmoru. Roditelji su beskompromisni u pogledu svetosti sna. Ako su bebe odmorne odmorni su i roditelji. Istraživanje je pokazalo da Holanđani u proseku spavaju više nego bilo koji drugi narodi na svetu – ukupno osam sati i 12 minuta svake noći.
2. Deca provode više vremena sa oba roditelja
Holandska vlada je 1996. godine zaposlenima sa skraćenim radnim vremenom garantovala jednaka prava kao onima sa punim radnim vremenom i time je utrla put za veću ravnotežu između privatnog i poslovnog života.
Foto: Freepik
Kultura skraćenog radnog vremena još jedan je razlog zašto su svi u Holandiji mnogo srećniji. Sa radnim nedeljama od 29 sati, Holandija ima najkraću radnu nedelju na svetu, prema studiji OECD-a za 2018. godinu.
Skoro polovina odrasle populacije u Holandiji radi sa skraćenim radnim vremenom; 26,8% muškaraca radi manje od 36 sati nedeljno, dok 75% žena rade skraćeno radno vreme – i to u svim sektorima, od nekvalifikovanih radnika do visokokvalifikovanih.
3. Deca osećaju manji pritisak kada je škola u pitanju
Od svih roditeljskih odluka koje moramo da donesemo, čini se da je izbor škole jedna od najvažnijih. Ali, u Holandiji na školovanje se ne gleda kao na pohađanje prestižnih univerziteta, sticanje doktorata… Već se obrazovanje posmatra kao put ka detetovom blagostanju i ličnom razvoju.
Postoje dve vrste holandskih kvalifikacija u visokom obrazovanju: školovanje usmereno ka istraživanjima i profesionalno orijentisane studije. Ne trebaju vam nikakve posebne ocene da biste se upisali u većinu programa – sve što je potrebno jeste da položite ispite u srednjoj školi.
– Škole ovde ulažu više energije u motivaciju nego u dostignuća. Postignuće je ono na šta se fokusiraju francuske i engleske škole, ali naše istraživanje je pokazalo da su socijalne veštine važne za sreću. Oni su mnogo važniji od IQ-a osobe – kaže Rut Venhoven, profesor sreće na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu.
4. Deca se ohrabruju da iznose sopstveno mišljenje
Svi u porodici, uključujući najmlađe, imaju svoje mišljenje. Roditeljstvo zasnovano na pregovorima je iscrpljujuće, ali dopuštajući mališanu da pregovara, učite ga i kako da postavlja svoje granice.
To je veština koja će detetu biti korisna kada odraste, bilo u smislu da može da se odupre pritisku vršnjaka, da zna da se nosi kad se nađe u potencijalno opasnoj situaciji ili da se snađe na poslu.
Naravno, postoje pravila. Kao roditeljima, važno je da detetu jasno objasnite svoj stav i obavestite ga, na primer, zašto treba da spava rano.
Foto: Freepik
5. Deca jedu čokoladu za doručak
Sedenje za stolom cele porodice, naročito ujutru, rutina je koja u suštini definiše život holandske porodice. Pre bilo kojeg obroka porodica ne počinje da jede, dok svi, uključujući decu, ne budu za stolom. To je znak poštovanja. Svaka osoba je važna.
Prema UNICEF-ovom izveštaju, 85% holandske dece (u dobi od 11 do 15 godina) koja su anketirana izjavilo je da doručkuju sa porodicama svaki dan. Doručak ne samo da je povezan s boljim performansama u školi i smanjenim problemima u ponašanju, već je i istraživanje pokazalo da podstiče povezivanje unutar porodice i podstiče zdrav razvoj identiteta.
6. Deca se podstiču da voze bicikl
Holanđani nisu veliki obožavaoci automobila. Zbog ravnog terena i razvijene mreže biciklističkih staza, biciklizam je najpraktičniji i najefikasniji način putovanja.
U Holandiji dosta pada kiša, zime su hladne, a vetrovi veoma jaki. Iako takvo vreme nije idealno za vožnju bicikle, Holanđani jednostavno obuku sebe i svoju decu u toplu odeću, vodootporne kapute i čizme za kišu.
Vožnja biciklom po svim vremenskim prilikama zapravo je deo formiranja karaktera. Deca tako nauče da život nije uvek sunčan i pun duga. Uče se da se suoče sa kišom. Uče da ne odustaju.
Vožnja biciklom do škole, bez obzira na vremenske uslove, uči decu otpornosti, a tu postoji i definitivna veza između otpornosti i sreće.
Izvor: BIZlife.rs
Komentari (0)