6 namirnica koje deca treba da izbegavaju

– Svakako izbegavajte visoko prerađenu i rafinisanu hranu, koja u sebi sadrži vrlo malo potrebnih hranjivih materija i nema nutritivno bogatstvo, već samo daje energiju. Takozvane prazne kalorije nisu potrebne nikome, a pogotovo ne deci koja su u rastu i razvoju i čije se telo i mozak razvija, te im je potrebna kvalitetna hrana – objašnjava nutricionistkinja Mirna Trumbetaš.

Najčešće sadrži so, hidrogenisane biljne masti, potencijalni alergen kikiriki i/ili različite začine u prahu i pojačivače ukusa. Predlog zamene nutricionistkinje Karmen Matković Melki su ekspandirane žitarice za “finger food” poput kukuruznog flipsa bez soli i začina, pirinčani ili kukuruzni krekeri bez soli, flips od prosa, amaranta ili krekeri od ostalih celih zrna žitarica.

Sadrži žumance i biljno ulje, ali može sadržati i skrob i začine, zavisno od vrste proizvoda. Nema potrebe konzumirati ga, a umesto njega uvedite u dohranu jaja. Postoje jako zgodne voćne alternative majonezu, kao na primer avokado, koji zbog izvrsnog udela omega masnih kiselina može biti slasna kremasto-masna namirnica u receptima za bebine kašice, kaže nutricionistkinja Matković Melki. Majonez je u osnovi napravljen od jaja koja su alergeni, upozorava i pedijatar Đovana Armano.

Procesuirani prehrambeni proizvod koji se pravi od svinjskog i/ili goveđeg, a sad i od pilećeg mesa, masnog i vezivnog tkiva i dodatnih sastojaka. Količina belančevina mesa u proizvodu mora biti minimalno 10%. Zbog niskog udela proteina ne svrstavamo ga u nutritivno vredan proizvod za ishranu dece, kaže nutricionistkinja Matković Melki. Viršle i paštete, osim što sadrže masnoće i svakakve druge mesne materije koje nikako nisu primerene za dečju ishranu, sadrže i razne konzervanse (nitrate, glutamate i sl.) koji takođe mogu izazvati alergijske reakcije, kaže pedijatar Đovana Armano.

Nutricionistkinja Karmen Matković Melki objašnjava da je pašteta proizvod od različitih vrsta mesa, industrijski otkošćenog mesa, masnog i vezivnog tkiva, iznutrica i dodatnih sastojaka. Količina proteina mesa u proizvodu mora biti minimalno 8%. Preporuka za adekvatnu zamenu su mesne kašice i, kasnije, domaće paštete koje se pripremaju od komada kuvanog mesa, povrća, začina i biljnih ulja te se kao nutritivno celovit obrok nude deci.

Većinom sadrže belo brašno, dakle obilje skroba koji daje isključivo energiju i kvasac koji može stvoriti neugodnu naduvanost pa je zato bolje preporučiti celovito pecivo ili hleb uz obrok, dok krofne, kroasane i druge proizvode treba zameniti domaćim biskvitom ili zajednički pripremljenom buhtlom, savetuje nutricionistkinja Mirna Trumbetaš.

Rafinisani beli šećer telu ne daje niti jedan važan nutrijent. Saharoza se nalazi u namirnicama kao što su slatkiši, deserti i sokovi, ali ovaj šećer često je skriven i u nekim namirnicama kao što su žitarice za doručak, peciva, voćni jogurti i deserti, konzervirano voće i povrće te razne gotove supe i umaci, na primer kečap, upozorava nutricionistkinja Tene Niseteo, dodajući da je prekomerna konzumacija šećera glavni faktor rizika za stvaranje zubnog karijesa, prekomerne telesne mase i pojave proliva kod dece. Slatkiši između obroka smanjuju apetit pa dete nije gladno u vreme ručka. Loše deluju na zubiće, mogu izazvati gojaznost i poremećaj metabolizma glukoze, upozorava pedijatar Đovana Armano.