Kad govorimo o ishrani, obično razmišljamo o sastavu i količini obroka, te eventualno o prehrambenim navikama. Iako ponekad komentarišemo da neko jede brzo, a neko sporo, retko zapravo razmišljamo o načinu jedenja. Na primer, ni mi odrasli nemamo stalno na umu da probava počinje već u ustima i da bi hranu trebalo žvakati duže nego što inače radimo.
Svaki početak je težak
Već prvi način hranjenja deteta, dojenje, nosi mnoštvo izazova kao što su briga je li dete dovoljno pojelo, i pronalaženje optimalnog položaja dojenja. Većina stručnjaka za dojenje preporučuje da za sledeći korak – uvođenje dohrane, pričekate dok beba napuni barem mesec dana i potpuno savlada dojenje. Ako se vraćate na posao, počnite hranjenje adaptiranim mlekom barem dve sedmice ranije, da biste se oboje navikli. Sisanje mleka iz flašice zahteva drugačije pokrete usta i jezika u odnosu na dojenje, stoga dajte detetu vremena. Pritom su osnovni saveti:
- detetu ponudite bočicu uveče nakon redovnog hranjenja da se navikne na dudu; počnite s malom količinom majčinog mleka, otprilike 15 ml;
- ako se dete lako zagrcne, pokušajte s dudom koja je slabije protočna;
- neka neko drugi da detetu prvu bočicu jer onda neće biti zbunjeno što ga majka ne hrani;
- nastojte biti izvan kuće jer će dete teško prihvatiti flašicu kad može namirisati majku.
Foto: Shutterstock
Prstići u akciji
Kada dete može samostalno stabilno da sedi i spontano počne da vežba ono što radi pinceta, tj. da pokušava da spoji palac i ostale prste da bi uhvatilo neki predmet, vreme je da ga poslužite zalogajčićima hrane, a to se obično događa u sedmom ili osmom mesecu života. Prelaz sa kašičice i dude na jedenje prstima može biti frustrirajući proces i za vas i za dete (detetu ispada hrana iz ruke, a vi kasnije morate da očistite nered). Srećom, u tom periodu aktuelni su i drugi načini jedenja, pa nemojte praviti oštre rezove. Detetu se mogu ponuditi kašice u praktičnoj vrećici na istiskivanje. Ovakav tip ambalaže deci je zanimljiv, te ih ohrabruje da se hrane stamostalno, a učenje možete praktikovati doslovno bilo gde – od parka do plaže ili dok šetate gradom. Kad se počinje sa čvrstom hranom, većina dece isprva samo zahvati hranu šakom i prinese je ustima. Obično između 9. i 12. meseca dete će posve savladati potreban zahvat i moći će da podiže manje objekte kao što su zrna graška.
Kako decu ohrabriti da sama jedu?
Kao i ostalu hranu, ovakve zalogajčiće valja dati deci samo kad sede, ne dok pužu, igraju se ili trče naokolo. Budući da zubi još nisu sasvim razvijeni, poželjno je da ponuđena hrana bude takve konzistencije da se može rastopiti u ustima deteta, dakle da nije potrebno žvakanje. Za početak, rasporedite 4 ili 5 komadića na plastični tanjir ili na dečji stočić na stolici za hranjenje. Kad počinju da jedu sama, deca svu ponuđenu hranu često pokušaju da odjednom stave u usta ili odbiju ponuđeno tako da svu hranu jednim pokretom ruke bace na pod. Stoga je pametnije servirati manje porcije i dodavati još hrane kako dete jede. Takođe, možete uhvatiti komad hrane prstima pa podstaći dete da prihvati vašu ruku i privuče je do svojih usta, ili držati hranu na dlanu i dati detetu da je uzme s njega.
.jpg)
Foto: Fotolia
Priprema malih zalogaja
Da bismo detetu pomogli da uhvati klizavo voće, kao što su banana i kruška, možemo ga posuti „prašinom” koju dobijemo mlevenjem celih žitarica. Počnite s hranom koju je dete dobro prihvatalo u obliku pirea dok je bilo hranjeno na kašičicu i u dovoljno malim kockicama i komadićima da bi se izbeglo gušenje. Ponudite mu čvršću hranu kao što su sir, kuvano povrće i vrlo zrelo voće u veličini zrna graška. Kao što je već rečeno, izbegavajte hranu koja se ne može rastopiti u ustima, zalepiti za desni ili lako dospeti u dušnik. Ne preporučuju se nekuvano suvo grožđe, cela zrna graška, sveže čvrsto voće i povrće kao što su šargarepa i jabuka, te komadi mesa. Prošlogodišnje istraživanje Univerziteta Svonsi utvrdilo je da za decu nakon 6. meseca života rizik od gušenja kad samostalno jedu nije veći u odnosu na hranjenje deteta na kašičicu.
Redosled i bonton
Dete mora naučiti samostalno da jede, ali pritom nemojte da bude samo. Hranjenje je i socijalni čin. Bitno je takođe da odrasla osoba koja nadzire hranjenje razlikuje simptome (najpre zvukove) gušenja i podrigivanja. Preporučeni je raspored uvođenja pribora za jelo: kašika pa viljuška, i to manje veličine i težine, te zaobljeni oblik da dete njima može lako da barata i stavi ih u usta. Kao i u drugim aspektima odgoja, i pri jelu detetu treba dati dobar primer i pohvaliti ga kad pravilno jede. Iako ima svoju posebnu stolicu, preporučljivo je da ne jede posebno, nego sa ostalim članovima porodice. U zavisnosti od uzrasta, po mogućnosti i barem neku od namirnica koje ostali jedu. Zajedničko jedenje, po mnogim studijama, pojačava emocionalnu povezanost unutar porodice i trajno će detetu stvoriti pozitivnu asocijaciju na hranjenje.
Usvajanje dobrih navika
Mnoga uverenja i navike vučemo iz detinjstva. Stoga se na vreme pobrinite da deci zdravo hranjenje postane sasvim prirodno. Evo nekoliko trikova kojima je to moguće postići:
- povedite dete u prodavnicu zdrave hrane i omogućite mu da samo odabere voće ili povrće po volji;
- naučite decu razlici između užine i poslastice: užina mora biti zdrava i obavezan je dnevni obrok, a poslastice se jedu u posebnim prilikama;
- ako ste na izletu, putovanju ili u šetnji, nemojte kupovati ono što vam se nudi na usputnim štandovima i u prodavnicima, radije ponesite hranu pripremljenu kod kuće ili proverene gotove kašice u vrećici na istiskivanje koje deca samostalno mogu da jedu;
- prošlo je vreme kad je vredelo pravilo „treba pojesti sve iz tanjira”, neka dete jede dok se ne zasiti;
- uključite dete u kuvanje jer su mnoge studije pokazale da je veća verovatnoća da će hteti da jedu zdravu hranu ako su je sami pripremili;
- započnite takmičenje sa svojom decom tako da onaj koji pojede najviše voća u nekom periodu dobije neku nagradu.
Izvor: miss7mama.hr
Komentari (0)