5 rečenica koje je bolje da ne govorite svojoj deci

Međutim, neke fraze koje na prvi pogled mogu zvučati bezazleno, mogu biti na štetu (nezreloj) psihi njihove dece. To su reči koje obično izgovaramo automatski, bez ikakvog razmišljanja – a sve zato što ih je većina nas čula od roditelja.

Evo nekih…

Sposobnost dece da odrede kada im je stvarno potrebna pomoć sa strane, a kada se sami mogu izboriti s određenom situacijom, jedna je od najvažnijih veština koju dete mora da stekne od najranijeg detinjstva.

Mnogi roditelji „trče” da pomogne decu u svemu, na primer, kada u obavljanju domaćih zadataka, što bi dete moglo samo da uradi. Kasnije, kada porastu, bude im teško da pokrenu nešto novo, jer se plaše neuspeha.

Na prvi pogled, ova fraza može izgledati kao dobar način da pohvalite dete. Međutim, to ih može navesti da pomisle da nije potrebno ulagati mnogo napora da bi postigli uspeh, jer imaju prirodan talenat ili pamet.

Bolje je podsticati rad i napore dece, a ne njihove osobine. Na primer – „Vredno si radio, zaslužio si to” ili „Verovala sam u tebe da ćeš uspeti jer si bila uporna”.

Nikako ne potcenjujte probleme svog deteta. Možda to ipak nisu gluposti za njih, čak i ako je to samo izgubljena igračka.

Kada pokažete nepoštovanje, možda ćete na kraju izgubiti njihovo poverenje. To može dovesti do toga da vam se ne obrate za savet ili pomoć ako je problem ozbiljan.

Podrška deci u njihovim hobijima i ciljevima za budućnost je dobra, međutim, dečja prekomerna ambicija takođe može imati negativan efekat.

Važno je da kažete svom detetu da treba da ima plan B, u slučaju da neće moći da ostvari svoje snove o budućoj karijeri. Ne može svako dete da postane talentovani hirurg, astronaut ili fudbalska zvezda, čak i ako nastavi naporno da radi na postizanju tog cilja. I to je apsolutno normalno.

Zadatak roditelja je da nauče dete da bude realno i postavi mu ostvarive ciljeve, kao i da ih upozore da može doći do razočaranja u životu.

Nema ništa loše u tome da poredite dete s nekim, ali u pozitivnom smislu. Ali, nažalost, ove fraze obično imaju negativnu konotaciju, a kritikuje se ne samo ponašanje deteta već i ponašanje roditelja.

To zbunjuje decu, tera ih da preuzmu ili očevu ili majčinu stranu, dok na kraju pokušavaju da udovolje nekom od njih.