2,6 miliona osoba godišnje umiralo od malih boginja pre vakcinacije

Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti među kojima su: dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbili, zaušci, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice.

Svake godine se registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod  nevakcinisanih lica, među kojima je najviše dece ispod pet godina života. 

Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2019. godini iznosio je 175 u odnosu na 33 koliko je prijavljeno u 2018. godini. Svi slučajevi su izazvani tipom 1 divljeg virusa poliomijelitisa, a poslednji slučajevi izazvani tipom 3 registrovani su 2012. godine. Polio se endemski i dalje održava u tri zemlje (Pakistan sa 83% slučajeva, Avganistan i Nigerija). Tip 2 virusa dečije paralize se ne registruje od 1999. godine u svetu, a od aprila 2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu isključili su iz dalje primene vakcinu koja sadrži vakcinalni polio virus tip 2. Tip 2 virusa dečije paralize je iskorenjen 2015. godine, a tip 3 virusa dečije paralize 2019. godine.

U 2020. godini navršava se 22 godine od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.

Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo od ove bolesti oko 2,6 miliona osoba.

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je oko 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve tokom 2018. godine. Do kraja godine registrovano je 104.248 slučajeva, od kojih 88% u 10 zemalja (Ukrajina, Kazahstan, Gruzija, Ruska Federacija, Turska itd), odnosno oko 60% samo u Ukrajini (sa stopom incidencije 1300/100.000). Dominantno prisustvo u cirkulaciji je genotipova B3, D4 i D8, ali i D9 i H1sa manjim učešćem. U zemljama EU registrovano je oko 12.500 slučajeva (80% laboratorijski potvrđeno), odnosno nijedna zemlja nije registrovala nula slučajeva. Francuska, Rumunija, Italija, Bugarska i Poljska registrovale su 65% svih slučajeva morbila. Letalitet u zemljama EU je iznosio 0,1%, a više od 55% obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života. Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj, specijalnim populacionim grupama, ali i na subnacionalnim nivoima, zbog prekida u snabdevanju vakcinama, nedovoljno osetljivog sistema nadzora.

Na osnovu podataka Evropske verifikacione komisije za eliminaciju morbila/rubele u 37 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO zaključno sa 2018. godinom prekinuta je transmisija morbila, a u 35 zemalja taj prekid traje duže od 36 meseci. Takođe, transmisija rubele je prekinuta u 42 zemlje, a u 39 taj prekid traje duže od 36 meseci. Ukupno 33 od 53 zemlje imaju status eliminacije i morbila i rubele. U četiri zemlje koje su stekle status eliminacije došlo je do ponovnog uspostavljanja transmisije virusa (Albanija, Češka, Grčka, Velika Britanija).

U 2018. godini 86% dece u svetu je primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73% 2000. godine, a 69% dve doze u predškolskom uzrastu u 171 zemlji sveta. U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 73%. Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti.

U 2019. godini registrovana su 22 slučaja morbila u Republici Srbiji (stopa incidencije 0,31/100.000), bez teritorije srpskih enklava na Kosovu i Metohiji. Ukupno je laboratorijski potvrđeno 20 slučajeva. Iz uzoraka briseva slučajeva sa teritorija Pčinjskog, Južnobačkog i Borskog okruga identifikovan je genotip B3, kao i genotip D8 (grad Beograd) u Regionalnoj referentnoj laboratoriji u Luksemburgu.

Vakcinacija dece u drugoj godini život protiv malih boginja, zaušaka i rubele na teritoriji Republike Srbije u 2019. godini sprovedena je sa obuhvatom od 88%. U centralnom delu Srbije vakcinisano je 87,4%, a u Vojvodini 89,7% planirane dece. Revakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele pre polaska u prvi razred osnovne škole, tokom 2019. godine, sprovedena je sa obuhvatom od 91,9% na nivou Republike, odnosno sa 90,3% u centralnoj Srbiji i 96,3% u Vojvodini. 

I dalje je neophodno raditi na osnovnim strategijama prema planu aktivnosti eliminacije morbila: dostizanju i održavanju obuhvata preko 95% u svim administrativnim jedinicama, dostizanju i održavanju indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, kako bi se dostigao cilj eliminacije morbila u najmanje pet regiona SZO do kraja 2020. godine.

Dramatičan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti doveo je do toga da se neke zarazne bolesti smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije/sekvele i čak smrtne ishode.
 

Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne „vide” oboleli, već samo oni koji nisu imali priliku da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani.
 

U prethodnim godinama zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice, epidemije se šire iz zemlje u zemlju.

Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javnozdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i procene kapaciteta zdravstvenog sistema.

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa. Nedelju imunizacije je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u njeno obeležavanje Srbija se uključila od početka. 

Nedelja imunizacije je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu, u saradnji sa zemljama članicama i partnerima, u cilju povećanja obuhvata i izgradnje pozitivnih stavova o neophodnosti imunizacije. Ova petnaesta nedelja imunizacije u Evropskom regionu obeležava se istovremeno u svim regionima SZO.

Ove godine se ukazuje na značajnu ulogu medicinskih sestara i babica u programima  imunizacije, odnosno svih zdravstvenih radnika, imajući u vidu značaj relevantnog informisanja, sticanja znanja, izgradnje poverenja i pozitivnih stavova kod svih korisnika usluga primarne prevencije u zdravstvenom sistemu.