Reči imaju velik uticaj na psihički razvoj deteta i zato je važno paziti šta im se govori. Nažalost, mnogi roditelji toga nisu svesni ili su previše sebični da bi videli kako utiču na decu.
Trebalo bi se čuvati komentara na račun težine, nebitno da li je reč o devojčici ili dečaku jer to jako loše utiče na njihovo samopouzdanje. Treba ih pustiti da greše i da sami biraju stvari jer tako uče i jačaju svoju samosvest.
“Ako im govorite stalno da su pametna, to zapravo deluje kontraproduktivno na njih“, ističe doktorka Tova Klajn iz Centra Barnard za razvoj dece u Njujorku.
10 stvari koje nikada ne bismo trebali govoriti svojoj deci:
To se tako ne radi, daj da ti pokažem.
Deca treba da dožive greške i padove jer iz njih uče. Ako roditelji obavljaju poslove umesto dece, jer oni znaju najbolje i to će bolje uraditi, tada zapravo detetu šalju poruku da je nesposobno. Takav odnos stvara nesigurno dete koje će kasnije imati problema sa samopouzdanjem.
Pustite dete da samo pokušava i uči iz svojih pokušaja. Posle ga nagradite toplim rečima.
Glup/a si.
Decu treba pustiti da izražavaju emocije, i ono što se roditeljima čini glupavim, njima je način upoznavanja sebe i sveta.
Na primer, ako dete odluči samo da izabere šta će nositi u vrtić i ta kombinacija bude nesvakidašnja, treba ga pustiti da ode takav.
Tada će videti reakcije druge dece i odraslih, i iz toga nešto naučiti. Nema potrebe sputavati ih rečima da je glupo to što rade ili žele uraditi.
Baš si stidljiv/a.
Opet jedna vrsta ponižavanja koje roditelji nesvesno rade. Kada detetu prigovore da je sramežljivo ili da ne bude takvo, ono se oseća neugodno jer misli da nešto sa njim nije u redu.
Deca imaju različite karaktere, isto kao i odrasli, pa nema smisla pokušavati da se od njega napravi nešto što nije. Bolje je pokušati i suptilno pomoći da se malo oslobodi, možda kroz igru, šale…
Ne plači! Nema razloga za to.
Reći detetu da ne plače kada je uzrujano, pa makar ono suze ronilo zbog besmislenog razloga, za njega je vrlo ponižavajuće.
“Ako je dete uznemireno, tada je zaista uznemireno i potrebno mu je saosećanje i neko ko će mu pomoći da se smiri” objasnila je dr. Klajn.
Veliki momci ne plaču.
Stereotipi zasnovani na polu počinju u vrlo ranom periodu života deteta, pa roditelji sinovima često govore da momci ne plaču. Na taj način samo ih teraju da potiskuju svoja osećanja što nikako ne može biti dobro za njihov psihički razvoj.
To je jednako kao da svojoj deci govore “nije dobro imati osećanja”.
Vidi kako si lepa! Baš si lepa.
Još jedan stereotip koji se u glave mnogih devojčica usadi od malih nogu – najvažnije je da si lepa.
Roditelji kroz takvo vaspitanje zapravo izražavaju neke svoje frustracije. Možda su se kao mali i kroz život osećali nedovoljno lepim, nisu imali modernu odeću… i sve to im je bilo vrlo traumatično.
Nezdravo je deci nametati svoje neispunjene želje i očekivati od njih da žive život kakav su njihovi roditelji priželjkivali. Osim toga, učiti ih da je najvažnije biti lep i ocenjivati ljude na osnovu onoga što nose na sebi je zaista plitak način razmišljanja.
To nije baš lepo, ne stoji ti.
Kada dete bira, na primer, odeću u prodavnici, ono će izabrati nešto što mu odgovara u tom trenutku.
Dobro je poznata poslovica kako se o ukusima ne raspravlja, a pogotovo se ne nameću drugim ljudima. Tako ni deci. To bi povredilo i odraslog čoveka, a kako neće dete.
Nametanjem se samo šalje poruka da treba napustiti individualizam, izgledati na određeni način, uklopiti se u neke standarde i kako je to što se detetu sviđa pogrešno i neprihvatljivo.
Jesi sigurna da želiš to? To goji.
Grozno je čuti roditelje kako svojoj deci govore da su debela. To je strašan udarac na njihovo samopouzdanje.
Osim toga, dete uglavnom radi ono što mu roditelji dopuste – znači jede ono što mu serviraju i kopiraju njihove navike. Aktivni su ako su i roditelji aktivni…
Ako roditelji smatraju da im dete ima previše kilograma, to trebaju rešiti tako da se dete ne oseća loše. Treba promeniti režim ishrane “u tišini”, uvesti zdrave namirnice i izbaciti nezdrave.
Takođe, pomoći će više porodičnih sportskih aktivnosti, šetnji, odlazaka u prirodu…
Ti si tako pametan.
Dobro je detetu staviti do znanja da je pametno, ali preterano naglašavati to kao na nešto u čemu je jedino ono posebno, je pogrešno. Dete kojem roditelji stalno govore da je pametno, zapravo gubi motivaciju da uči dalje, jer ima osećaj da sve zna.
Čovek uči dok je živ i još uvek puno toga ne zna – to je poruka koju roditelji treba da usade u glave svojih budućih naraštaja.
Jako si me razočarao/la.
Nametati detetu osećaj krivice je nešto što je, nažalost, prisutno svugde oko nas. Ako dete zna da je napravilo neku glupost i oseća se loše zbog toga, nije potrebno sve to još dodatno “nabijati na nos” i ponižavati ga.
Svi grešimo pa tako i deca. I ona uče iz svojih grešaka.
Komentari (0)