U Srbiji trenutno 1.931 osoba živi sa HIV-om, a procenjuje se da još oko 1.100 osoba u našoj zemlji ne zna da je inficirano HIV-om (35% ili svaka treća osoba inficirana HIV-om). Znajući da HIV infekcija može u proseku od sedam do 10 godina proticati bez manifestnih kliničkih znakova i simptoma, jedini način da se HIV infekcija otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik u prošlosti (npr. usputni, slučajni seksualni odnos bez kondoma, više seksualnih partnera, nezaštićen seksualni odnos sa osobom istog ili suprotnog pola nepoznatog HIV statusa, razmena pribora za uzimanje narkotika, tetoviranje ili pirsing nesterilnim priborom i sl.) testira na HIV.
Ovogodišnja kampanja u Srbiji se realizuje pod sloganom „Popunimo prazninu u znanju, prevenciji i podršci osobama koje žive sa HIV-om”. Svetski AIDS dan, 1. decembar, je prilika da se iskoristi snaga socijalne promene, pri čemu se u prvi plan stavljaju pojedinci sa ciljem popunjavanja prepoznatih praznina u odgovoru na HIV/AIDS.
Prema podacima, Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Pokrajini su u toku ove godine otkrivena 24 nova slučaja infekcije HIV virusom, a od tog broja 13 lica je obolelo. Najviše inficiranih registrovano je u Novom Sadu – osam, a po dve u Inđiji, Zrenjaninu i Subotici. Po jedna infekcija HIV virusom dijagnostifikovana je u opštinama Vrbas, Sombor, Kula, Mali Iđoš, Irig, Ruma, Kovin i Novi Kneževac.
Pozitivan test
Iz Instituta naglašavaju da je infekciju u tri četvrtine novootkrivenih slučajeva uzrokovao nezaštićen seksualni odnos. Prema navodima iz Instituta za javno zdravlje, u Vojvodini trenutno 301 stanovnik zna da živi s HIV virusom, a 87 ih vodi kao obolelo. Tokom proteklih 29 godina u Vojvodini je 431 osoba saznala da je inficirana HIV-virusom, a od tog broja umrlo je 130. Od pomenutog broja umrlih, u 114 slučajeva u pitanju je bila posljedica infekcije, a 16 osoba podleglo je bolestima koje nisu povezane sa HIV virusom ili su izvršile samoubistvo.
U Vojvodini se od 1985. godine sprovode ispitivanja koja se odnose na infekciju HIV virusom. Prema procjenama Agencije UN za borbu protiv AIDS-a, širom svijeta s HIV virusom danas živi 35 miliona ljudi. Svetski dan borbe protiv side širom planete obeležava se 1. decembra od 1988. godine.
Testiranje:
Testiranje na HIV je jedini način da se utvrdi da li je neko zaražen Hovim virusom, uzročnikom side, i trebalo bi da bude sastavni deo brige o zdravlju svakog pojedinca, posebno ako se rizično ponaša.
Žena i HIV
Žena zaražena bilo kojom vrstom polno prenosive bolesti u kontaktu sa HIV-virusom ima više mogućnosti da bude inficirana. Genitalni herpes ”meki šankr” i sifilis olakšavaju prolaz HIV virusu direktno u krvotok. Polno prenosive bolesti koje se ne leče povećavaju mogućnost inficiranja HIV-om za 100 posto.
Vaginalna iritacija kao posledica kandide, trihomonasa ili bakterijskog vaginitisa mogu prouzrokovati mikro-oštećenja sluzokože ili povećati broj belih krvnih zrnaca, što povećava rizik od inficiranja HIV-om.
Humani papiloma virus je uzročnik pojave veneričnih kondiloma. Iako se ne može pouzdano tvrditi da su HIV pozitivne žene sklonije inficiranju humanim papiloma virusom, poznato je da žene koje počinju veoma mlade sa seksualnim odnosima i imaju puno partnera, predstavljaju rizičnu grupu za obe virusne infekcije. Ako imate dugačku istoriju ginekoloških infekcija bilo bi dobro da uradite test na sidu.
Žene moraju obavezno da se testiraju ako su bile u bilo kom riziku
Reproduktivna prava – HIV i trudnoća
Zvaničan stav o pitanju side istovremeno veoma ugrožava reproduktivna prava i mogućnosti izbora HIV pozitivnih žena. Pravo HIV+ žene da donese odluku o tome da li će nastaviti ili prekinuti trudnoću je ozbiljno ugroženo. Suočavaju se sa ozbiljnom diskriminacijom i kroz stanovište da nisu one potencijalne bolesnice nego izvor zaraze koju prenosi na ”nedužnu žrtvu” koju nosi u svom telu. Osobe koje utiču na stvaranje zvaničnih stavova o sidi u medicinskim ustanovama su protiv trudnoće HIV+ žena i ohrabruju ih da prekinu trudnoću. Medicinski provereni rezultati o uticaja trudnoće na zdravlje HIV+ žene, kao i o mogućnostima, načinima i faktorima rizika za prenos virusa na fetus su nedovoljni i nesigurni.
Novija istraživanja pokazuju da trudnoća ne ubrzava razvoj HIV bolesti, na pojavu simptoma ili komplikacija trudnoće kod žena koje su u asimptomatskoj fazi. Ali izgleda da trudnoća kod žena u odmaklom stadijumu HIV bolesti pogoršava simptome .
HIV pozitivna žena može preneti virus na fetus. Istraživanja su pokazala da ce negde između sedam do 40 odsto beba HIV+ žena razviti infekciju. Najmanje 60 odsto ili 3/5 beba koje rađaju HIV pozitivne žene ostaće neinficirano. Još uvek se pouzdano ne zna kako se HIV virus prenosi sa žene na fetus tokom trudnoće i/ili prilikom porođaja. Poznato je da je najveća verovatnoća za prenošenje virusa neposredno po infekciji ili tokom porođaja. Postoji i rizik da se HIV infekcija prenese dojenjem. Mali broj T ćelija (ispod 300), anemija, zapaljenje placente, postojanje neke druge infekcije ili odmakao stadijum side, kod žena može povećati rizik prenosa HIV-a na fetus, a može i uticati na zdravlje žene i napredovanje trudnoće.
Na svu sreću ne rađaju se sve bebe inficirane HIV-om
Sva novorođenčad žena koje su HIV+ imaće u krvi antitela svoje majke, pa je moguće da se dobiju pozitivni rezultati za određeni vremenski period iako bebe nisu inficirane. Pošto postojeći test na antitela, koji se trenutno koristi, ne može da napravi razliku između antitela majke i antitela deteta, potrebno je sačekati nekoliko meseci da bi se sa sigurnošću utvrdilo da li je novorođenče inficirano. Razvijeni su i noviji testovi koji mogu ustanoviti postojanje infekcije kod novorođenčadi starosti od 3-6 meseci, a naučnici rade i na testovima koji bi sa sigurnošću mogli utvrditi postojanje infekcije kod fetusa.
Iako niko HIV+ žene ne ohrabruje da ostaju u drugom stanju, može vam se desiti da, ukoliko ste HIV pozitivne i želite da prekinete trudnoću, klinike u kojima se abortus izvodi, odbiju da ga izvrše.
Prema podacima kojima raspolažu organizacije za borbu protiv side, 40 odsto žena sazna za infekciju tek preko testa na sidu koji je obavezan za trudnice. Takođe, neizvesno je da li će žena na vreme saznati da je trudna, naročito žene koje uzimaju drogu, jer njima menstruacija može izostati i po nekoliko meseci uzastopno zbog usporenog metabolizma. Pri tome, medicinski razlozi koji omogućavaju prekid trudnoće posle 10. nedelje, ne podrazumevaju izričito i sidu. Kod nas je od devetnaestoro dece HIV pozitivnih majki zaraženo 7.
Koristite obavezno kondome
VTO
Ukoliko razmišljate o vantelesnoj oplodnji, potrebno je da znate da sperma donatora može biti izvor HIV virusa. Danas u većini bolnica postoji obavezna kontrola donatora na HIV virus i ostale polno prenosive bolesti. Potrebno je da se sperma donatora zamrzne najmanje 2 meseca, kako bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da sperma nije data u periodu inkubacije kada je donator bio zaražen virusom, ali se testom to nije moglo utvrditi.
Komentari (0)