Dovoljno je snažno udahnuti lek bronhodilatator kroz inhalator, zar ne? Pogrešno. Bronhodilatatori su lekovi koji brzo oslobađaju od napada pa se smatraju spasiteljima u hitnim situacijama kad se simptomi već pojave. Međutim, postoje bolji načini kojima napade astme možete sprečiti u startu.
Sprečite napad astme – iznenadan napad teškog disanja, kašlja i gubitka vazduha usled izloženosti prašini, životinjskoj dlaki, hladnom vazduhu, zagađenju, izduvnim gasovima ili pasivnom pušenju – zahteva dugoročnu strategiju.
Iako ne postoji lek za astmu, možete je sprečiti ili ublažiti redovnim, svakodnevnim uzimanjem propisanog leka te izbegavanjem izazivača simptoma npr. prašine i drugih alergena. Bez obzira što ne postoje sigurni i pouzdani načini za sprečavanje astme, možete preduzeti korake kojima ćete smanjiti upalu disajnih puteva svog deteta, a time i mogućnost za napad astme.
Zasad još nije utvrđeno utiče li dojenje na pojavu astme kod dece. Neke su studije pokazale da dojenje štiti decu od razvijanja ove bolesti. Druge su pak studije sugerisale da majke koje doje i boluju od astme mogu povećati detetov rizik od razvijanja iste bolesti. Bez obzira na sve rezultate, majkama se i dalje savetuje dojenje zbog svih ostali dokazano pozitivnih učinaka na rast i razvoj bebe.
Sprečite napad astme
Glavni naglasak prevencije je na smanjivanju broja, dužine i jačine napada astme. Najbolji način za sprečavanje napada kod deteta jese slediti upute lekara i voditi računa da on/ona uzima lekove za kontrolisanje astme. Na taj je način, u većini slučajeva, moguće izbeći napade. Izbegavajući izazivače napada, kod deteta ćete sprečiti ili smanjiti jačinu simptoma.
Donosimo popis konkretnih aktivatora simptoma. Ako ste svesni da neki od njih uzrokuju pogoršanje, smanjite ili izbegavajte detetovu izloženost njihovom negativnom uticaju.
Infekcija gornjih disajnih puteva
Infekcija gornjih disajnih puteva, uključujući uobičajenu prehladu, uzrokuje 85 posto napada astme kod male dece. Osnovne mere prevencije uključuju:
izbegavanje kontakta s bolesnim osobama. Ako je jedno dete u porodici bolesno, odvojite ga od ostale braće. Bolesnom detetu pripremite krevet za spavanje u odvojenoj sobi.
ako imate respiratornu infekciju, poput prehlade ili gripe ili ako brinete o oboleloj osobi, perite ruke pre no što dolazite u kontakt s detetom. Pranje ruku eliminiše bakterije i njihovo širenje na osobe ili objekte koje dodirujete.
nemojte pušiti. Dim iritira mukoznu membranu u nosu, sinusima i plućima te povećava detetov rizik od respiratornih infekcija.
mali bi se astmatičari i članovi njihove porodice trebali vakcinisati svake godine.
Iritirajuće materije u vazduhu
Iritirajuće materije u vazduhu, poput dima cigareta ili zagađenog vazduha, mogu izazvati simptome astme kod dece. Ako vaše dete već ima astmu, nastojte izbegavati mesta na kojima se puši. Zabranite pušenje u vlastitoj kući. Čak i gostima.
Žene koje puše tokom trudnoće povećavaju kod svojih novorođenih beba rizik od problema s disanjem. Izlaganje dece pasivnom pušenju povećava verovatnoću razvijanja astme i pojačava težinu simptoma ako im je bolest već dijagnostifikovana. Neka vaše dete ostane u kući kada je nivo zagađenosti vazduha visoka. Iritirajuće materije poput izduvnih gasova benzina, ulja, kerozina ili paljevine, mogu ponekad iritirati bronhijalne cevčice.
Alergeni
Vaše dete može biti alergično na određene materije. Simptome astme možete smanjiti ograničavanjem izlaganja tim alrgenima. Kako biste redukovali izloženost alergenima pokušajte slediti ove savete:
Sprečite pojavu pacova, pogotovo ako vaša porodica živi u staroj zgradi.
Sprečite pojavu grinja. Dokazana je povezanost kućnih grinja s razvojem astme kod dece.
Kontrolišite životinjsku dlaku. Ako vaš ljubimac pogoršava detetove simptome, morate razmisliti o udomljavanju životinje. Ako to ne dolazi u obzir, onemogućite ljubimcu ulazak u detetovu sobu. Redovno uklanjanje prašine i usisavanje dlaka može pomoći deci s astmom.
Kontrolišite vlagu i plesan unutar kuće, pogotovo ako živite u području visoke vlažnosti.
Izbegavajte izloženost drugim oblicima izazivača koji uzrokuju simptome astme.
Kontrolišite detetovu izloženost polenima iz vazduha. Gledajte biometeorološku prognozu ili čitajte novine koje sadrže podatke o količini polena za mesto u kojem živite.
Ograničite detetove spoljašnje aktivnosti po hladnom vremenu. Vazduh bi mogao iritirati disajne puteve. Neka dete nosi šal oko lica i diše kroz nos.
Izbegavajte hranu koja može uzrokovati simptome astme. Neka deca imaju problema nakon konzumiranja prerađenog krompira, škampa ili sušenog voća. Ova hrana sadrži sulfites, koji mogu uzrokovati simptome.
Nemojte davati aspirin osobi mlađoj od 20, zbog rizika od Reyeovog sindroma.
Komentari (0)