Često se kompjuter optužuje da “oštećuje mozak”, no te su optužbe bez ikakve osnove. Neki čak elektromagnetsko zračenje ekrana povezuju s napadima epilepsije, a ta je optužba uistinu preterana i nedokazana. Dugi sati pred računarom kod zdravih ljudi nikada ne mogu uzrokovati napad epilepsije. Postoje, međutim, osobe s predispozicijom za tu bolest, kod kojih duži rad na kompjuteru uistinu može povećati opasnost od napada.
Glavobolja
To je najučestalija smetnja zbog dugotrajnog rada za računarom, a posledica je ukočenog položaja vrata odnosno napetosti vratnih mišića. Da bi se izbegla glavobolja uzrokovana napetošću vratnih mišića i tetiva, treba se često odmarati i izvoditi jednostavne vežbe opuštanja.
Koncentracija
Naučite povremeno prekidati posao i opustiti se. Time ćete znatno poboljšati svoju efikasnost. Sposobnost koncentracije ima ograničenja. NASA-ina istraživanja otpornosti sprovedena na astronautima pokazala su da koncentracija neprekidno traje otprilike pola sata. Može se produžiti za najviše jedan ili dva sata, i to samo u osoba koje su navikle održavati visok nivo koncentracije. Ne treba se iscrpljivati jer se time samo dodatno zamaramo. Važno je spoznati vlastita ograničenja, prepoznati znakove umora i poštovati ih. Nemojte po svaku cenu nastojati dovršiti posao. Prestanite s radom kad osetite umor, odmorite se, zatvorite oči i koncentrišite se na disanje.
Naučite disati
Ovo možda izgleda banalno, ali je korisno i uveliko pomaže. Koncentracija na disanje jedna je od najefikasnijih i najjednostavnijih tehnika opuštanja. Koncentrisati se na disanje znači “slušati” prolazak vazduha – svež vazduh koji ulazi u nosnice i topli vazduh koji iz nosnica izlazi. Isprobajte to odmah. Ako uspete, to je znak da znate prepoznati potrebe svog tela. Koristi i napraviti nekoliko koraka ili jednostavno oprati ruke, počešljati se. Time ćete lako ponovno steći koncentraciju, koju svi gubimo nakon intenzivnog rada.
Komentari (0)