Zašto se mladi u Srbiji kasno osamostaljuju

Dve trećine mladih u Srbiji živi sa roditeljima, a više od 60 odsto nema nikakva primanja, podaci su istraživanja koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije, prenosi RTS.

Potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom, prema zakonu. Ali u životu, sa 18 godina retko koji mlad čovek može samostalno da se stara o sebi.

Prema podacima Evrostata, mladi u Srbiji odlaze od roditelja tek kada zakorače u četvrtu deceniju. Jedan od razloga je novac.

– Voleo bih da živim samostalno, ali ne znam kada će to da bude, moram prvo da se zaposlim – neki su od odgovora koji su dali mladi.

– Mladi ljudi nemaju kod nas mogućnosti da imaju svoj stan. Čak iako imaju dobre poslove, vrlo je teško izdvojiti novac da se stan iznajmi – kaže Milica Vesković Anđelković, sociolog.

Prema istraživanjima, uglavnom su roditelji ti koji finansiraju i kiriju za iznajmljene stanove, kao i rate za kredit, koji je veliki problem mladima, ukazuje Milica Vesković Anđelković.

Sociolozi ističu da je jedan od razloga za kasno odvajanje i činjenica da Srbija pripada mediteranskog krugu zemalja u kojima se neguju snažne porodične veze.

– Jednostavno, ja mislim da većina roditelja ne želi da se deca mnogo muče. Možda to nije dobro, ali takvi smo – kaže jedna sugrađanka.

Psiholog Aleksandar Kontić navodi da roditelji razmaze svoju decu.

– I onda se čovek pita zašto bi išao težim putem, ali onda je u priličnom konfliktu. „Dobro, ne moram da radim za početak za male novce, ali s druge strane ja nemam svoj život, ja u tim godinama polažem i dalje račune za svoje ponašanje – kaže Kontić.

Oni koji se kasno ili čak nikada ne odvoje od roditelja, ostaju zaglavljeni između detinjstva i odraslog doba. Ima tu i straha od odgovornosti, kažu psiholozi.

– Kada pogledate taj problem, mi ga možemo nazvati kao dugo produžena adolescencija, jer komforno je biti dete dok si dete, ja to često pomenem kao neki zlatni kavez, to je udobno, to je lepo, ali ti u stvari plaćaš debelu cenu, tvoje odrastanje je tu zaustavljeno – dodaje Kontić.

I Italijani, Maltežani i Španci takođe dele život sa roditeljima i do četvrte decenije.

Šveđani su, na primer, potpuno drugačiji – odlaze od roditelja i pre punoletstva. Možda je sa 18 godina rano, ali u četrdesetim je kasno.