Zašto naša deca zlostavljaju drugu decu, prave selfije s mrtvima i prete drugarima ubistvom?

Dečak (11) je seksualno napastvovao dečaka (6) u žbunu na Novom Beogradu prošle nedelje. Samo dva dana kasnije 15-godišnja M. G. iz hira je pretukla dve godine mlađu M. M. u dvorištu osnovne škole u Žarkovu.

Scena zabeležena u školskom dvorištu u beogradskom naselju Žarkovo, na kojoj se vidi kako jedna devojčica brutalno tuče drugu koja se brani da ništa nije uradila, dok ostala deca sve to snimaju mobilnim telefonima, deluje kao kadar iz nekog mučnog filma.

Zlostavljanje na društvenim mrežama, fizički napadi i pretnje ono su od čega deca ne prezaju. Svedoci smo, nažalost, činjenice da vršnjačko nasilje nije ništa novo, ali koliko snimaka dogovorenih tuča, javnog ponižavanja i hajki po internetu i vesti treba pročitati da bismo se zapitali odakle to sve dolazi? Kako deca i u kom okruženju postanu toliko ohola i brutalna? Odakle toliko besa i gde to vide? Razlozi su drugačiji od vinovnika do vinovnika, ali da počnemo od opšte slike.

Sociolog Ratko Božović kaže da su nasilna deca samo paradigma onoga što se dešava u društvu, ali i da su pokazatelj koliko smo daleko stigli u neostvarenoj komunikaciji, netoleranciji, isključivosti.

Mnogo slučajeva pokazalo je da se razlog za ovako ekstremno ponašanje dece krije u roditeljima. Zapuštena maloletna deca često će krenuti stranputicom, deca među čijim roditeljima postoji nasilje često će preslikati ponašanje svojih roditelja…

– Ta deca imala su od koga da nauče sve to. Što u porodici, što u školi, koja više nije svemoćna u oblikovanju i socijalizaciji, niti je mesto gde se deca sada vaspitavaju. Imamo generacijsko vršnjačko nasilje koje je pokazatelj da porodica više nije kolevka ličnosti, više nije sigurno mesto. Postradala je zbog kriza, ratova, siromaštva. I zato nam se deca sada identifikuju sa protagonistima, sa “najboljim, najjačim, najdramatičnijim i najbrutalnijim” predstavnicima tog nasilja – ističe sociolog Božović.

Problem je, dodaje Božović, što je naše društvo po stilu života nasilničko.

Kada je reč o školi, upravo ovakvu torturu u martu doživela je desetogodišnja Isidora iz Zrenjanina. Naime, njene nasilne vršnjakinje najpre su na Vajberu napravile grupu “Mrzimo Isidoru Ž.”, kada su krenule i bezazlene čarke na koje učiteljica Snežana Stanišić, kako tvrdi Isidorina mama, nije reagovala. Međutim, ubrzo je nasilje preraslo u fizičko kada se, prilikom tuče dečaka, jedan zaleteo u nju i izbio joj vazduh. Ovo je razlog zašto se nekoliko devojčica ispisalo u tom periodu iz Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Zrenjaninu.

Nasilničko ponašanje dece ne treba gledati kao parcijalan problem, ističe naš sagovornik.

Srpsku javnost potresla je užasna vest da je dečak (11) u žbunju na Novom Beogradu seksualno napastvovao dečaka (6). Zlostavljanje se dogodilo prošle nedelje, a njemu je prethodila igra dvojice dečaka u parku sa loptom. Zatim je, prema rečima oca žrtve Z. G., stariji dečak mlađem dečaku rekao da mu “nije dobro dobacivao loptu i da će da ga kazni”. On ga je potom odveo u žbunje gde se nad njim iživljavao.

 

Ne isključuje se činjenica da je uzrok nasilničkog ponašanja kod neke dece u disfunkcionalnim odnosima u njihovoj porodici. To mogu biti razvod, gubitak jednog roditelja, siromaštvo, alkoholizam jednog roditelja, svađe, zanemarivanje itd. U takvim porodicama deca često usvajaju taj model ponašanja. Kazne za maloletne delinkvente često su veoma blage, jer deca do 14 godina ne mogu krivično da odgovaraju. U Srbiji je, nažalost, bilo slučajeva da maloletnici postaju delinkventi, dileri droge, prostitutke… Dakle, ako dete do 14 godina počini ubistvo, ono za to ne odgovara krivično, već odgovara detetov roditelj ako je zanemarivanje malog nasilnika rezultiralo tim ili sličnim delom. U tim slučajevima roditeljima preti kazna i do tri godine zatvora.

Deca nasilnici ne iživljavaju se samo nad vršnjacima već i nad starijima, ali nemoćnijima. Pre četiri godine Bečej je potresla vest da su maloletni N. B. (14), N. Č. (12) i Z. F. (12) prvo pokušali da opljačkaju staricu V. R. (86). Mučili su je, tukli, gušili i na kraju misleći da je mrtva sa njom napravili selfi!

Sud u Zrenjaninu 14-godišnjaku odredio je tridesetodnevni pritvor zbog teškog ubistva.

Primer koji to oslikava je još jedan užasavajući snimak, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, a zabeležen je u Aranđelovcu prošlog novembra. Na njemu se vidi da se na pauzi između dva časa u poslepodnevnoj smeni Tehničke škole u Aranđelovcu smenjuje troje đaka u udaranju devojčice saterane uza zid. Nekoliko puta po glavi prvo bi je udarila devojčica, da bi je zatim u šamarima odmenio i jedan dečak. Na snimku se u pozadini čuju smeh i galama, a u jednom trenutku i povici: “Spusti ruke dole! Je l‘ ti jasno, bre?!”.

Ovaj snimak osvanuo je na Jutjubu, kao i snimak gorepomenutog iživljavanja M. G. (16) nad M. M. (13) u Žarkovu. Podsetimo, M. G., učenica prvog razreda Hemijsko-prehrambene tehnološke škole na Banovom brdu, iz nepoznatih razloga otišla je u poslepodnevnim satima do terena Osnovne škole “Aca Joksimović” u Žarkovu i napala M. M. u prisustvu dece.

Koliko mogu da budu brutalni i šta im sve od brutalnih ideja pada na pamet opisuje šokantan primer iz Šapca gde je jedna devojčica od svega 13 godina snimila pretnju drugarici u kojoj ističe da će je ubiti. Devojčica je naravno taj snimak postavila na svoj Jutjub kanal, odakle se brzinom munje proširio na ostalim društvenim mrežama.

U snimku ona priznaje da je jednoj od dve sporne drugarice udarila šamar, i kako je svi u školi, misleći na drugove, podržavaju u ovom pohodu.

– Ne kajem se što sam to uradila i to bih opet ponovila. Tako da me škola ničemu nije naučila. Čekam da joj odem ispred kuće, da joj izlupam celu kuću, čekam nju da zapalim i da odem. Izvinite što sve vreme gledam u stranu, jer je tamo njena slika, i želim da je ubijem, i ubijam je u glavi! I dalje želim da je ubijem. Ubiću te jednog dana – poručila je ona na snimku.

Psiholog Branka Tišma za to ima jednostavan odgovor: “Devojčicama se nismo mnogo bavili kada je nasilje u pitanju, dečacima jesmo, jer oni mnogo ranije pokazuju spremnost na borbu”.

– Devojčice prvo krenu verbalno da se svađaju, vređaju jedna drugu, a kasnije sve to objave na društvenim mrežama – iz iskustva objašnjava Tišma, koja je školski psiholog u Osnovnoj školi “Lazar Savatić”.