Da li su današnje trudnice razmaženije od svojih mama, koje su bukvalno sa radnog mesta išle u porodilište, ili se drugo stanje sada teže podnosi zbog činjenice da žene sve kasnije rađaju, precizno ne mogu da odgovore ni lekari. A, statistika pokazuje da je od oko 67.500 žena koje su se lane porodile trudničko bolovanje koristilo njih 22.479.
Ove godine bi broj trudničkih bolovanja mogao da nadmaši prošlogodišnji, jer su od januara do kraja juna ”bolovale” 12.863 žene u drugom stanju. Prema podacima Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, sve zajedno su na bolovanju provele ukupno 643.679 dana, ili svaka, u proseku, po 50,4 dana. To je, međutim, samo ”drugi deo” bolovanja, jer su pre nego što su uopšte evidentirane kroz bolovanja koja se isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja te trudnice po 30 dana odsustvovale sa posla o trošku poslodavaca. Jer, nadoknade za bolovanja do 30 dana isplaćuju poslodavci, a za ona duža od 30 dana, koja mora da odobri komisija, RFZO.
„Za trudnička bolovanja je u prvoj polovini godine isplaćeno oko 1,1 milijardu dinara”, rečeno je u utorak ”Novostima” u RFZO. – Za svaku trudnicu izdvojeno je bruto po 84.182 dinara.
Tokom trudničkog bolovanja isplaćuje se nadoknada u visini 65 odsto plate, a u prednosti su Beograđanke i Novosađanke, koje zahvaljujući izdvajanjima lokalnih samouprava na trudničkom bolovanju primaju punu platu. Zoran Stanković, ministar zdravlja, pokrenuo je inicijativu da se svim trudnicama u Srbiji za vreme bolovanja isplaćuje nadoknada u visini pune plate, što iziskuje povećanje izdavanja za trudnička bolovanja za oko milijardu dinara godišnje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, devojke u Srbiji se sada, u proseku, udaju u 27,1 godini, ili gotovo dve i po godine kasnije nego pre deceniju. Pa i prvo dete sada rađaju gotovo dve i po godine kasnije nego žene koje su se prvi put porodile 1999. godine. Od 1960. godine, kada je imala 23 godine, prosečna prvorotka u Srbiji ostarila je za više od četiri godine i sada ima 27,2. A, ginekolozi primećuju da se povećava broj žena koje prvo dete rađaju posle 35. godine.
 Što je žena starija, veća je verovatnoća da nije apsolutno zdrava, i da već postoje oboljenja koja se u trudnoći dodatno komplikuju.  |
„Odlaganje rađanja za kasnije dovelo je do činjenice da sve više žena mora da održava trudnoću”, kaže za ”Novosti” dr Ana Mitrović, ginekolog u GAK ”Narodni front”. „Što je žena starija, veća je verovatnoća da nije apsolutno zdrava, i da već postoje oboljenja koja se u trudnoći dodatno komplikuju. Logično je da žena koja svoje prvo dete nosi u 37. godini drugo stanje ne podnosi kao trudnica u dvadesetoj”.
Dr Boris Vraneš, ginekolog u Institutu za ginekologiju i akušerstvo KCS, kaže za ”Novosti” da 15 do 20 odsto trudnica koje idu na bolovanje mora da miruje iz medicinskih razloga.
„Činjenica da trudnice sada u većem broju koriste bolovanje, i u većini iz socijalnih razloga, odslikava naše društvene okolnosti”, smatra dr Vraneš. „Suočeni smo sa kataklizmom morala, etike i mnogo čega, i ne vidim zašto bi trudnice bile izuzetak. Ako žena u drugom stanju dnevno na putu od kuće do posla mora da provede dva sata u gradskom prevozu, i da radi za 30.000 dinara, razumljivo je da nije motivisana i da joj je isplativije da ostane kod kuće”.
Pročitajte još:
Otvaranje trudničkog bolovanja >>
Država nema para za ravnopravnost trudnica >>
Komentari (0)