Sa manjim ili većim problemima u ishrani dece susreće se većina roditelja, jer ti „mali ljudi“ nekada znaju da budu iznenađujuće tvrdoglavi i vrlo istrajni u odbijanju onoga što nikako ne žele da jedu.
Pored toga što vam takve situacije oduzimaju dosta vremena i odnose puno energije prilikom pokušaja da ih naterate da pojedu pripremljeni obrok, one mogu dovesti i do poremećaja u ishrani, poznatog kao „pika“, kada dete počinje da jede nejestive stvari.
Iako kod dece mlađe od 18 meseci želja da okuse zemlju, sapun, papir ili farbu sa zida može značiti da ono na taj način samo istražuje svet oko sebe, ukoliko se ovo ponavlja više puta u toku mesec dana i ako dete pokazuje stalnu potrebu za njima, moguće je da se kod njega razvio ovaj poremećaj.
– Takva potreba najčešće ukazuje na nedostatak nekog minerala ili oligo elemenata, koje bi dete trebalo da unosi ishranom. Zato se kao uzrok ovog poremećaja smatra neadekvatna ishrana koja nije raznovrsna ili ne sadrži sve potrebne, hranljive namirnice. Ukoliko dete odbija da jede ono što je zdravo, roditelji često prave grešku i u zamenu za to mu nude nešto što ono hoće, a to su slatkiši i grickalice, jer uglavnom misle da je uvek bolje da dete pojede bar nešto.
Međutim, takva zamena nije adekvatna i ako se često praktikuje, u detetovom organizmu javlja se nedostatak nekog važnog minerala i mališani to pokušavaju sami da nadoknade tako što jedu nejestive materije – objašnjava dr Milica Kotlajić iz specijalističke pedijatrijske ordinacije.
Savet koji stručnjaci preporučuju u ovakvim slučajevima jeste da se koriguje detetova ishrana. Veoma je važno da ne odustajete ako dete ne želi da konzumira hranu čiji mu ukus ne odgovara, već da pokušate da mu je ponudite na drugačiji način.
– Ono što je dete isprva odbilo, probajte da mu ponovo iznesete za nekoliko sati kada ogladni ili jednostavno tom obroku dodajte neki novi sastojak, koji će promeniti ukus hrane. Obično kod dece dobro “prolazi” ako se u jelo doda malo pavlake, kiselog mleka ili feta sira, pa ono ni ne primeti da jede ono što “ne voli”.
Ako roditelji od prvog dana, kada se počne sa davanjem čvrste hrane detetu, potenciraju zdravu i raznovrsnu ishranu, a to znači da dete konzumira povrće, voće, meso, pije mleko i ne preteruje sa slatkišima, obično ne dolazi ni do kakvih poremećaja. Zato “terapija” kojom se otklanja potreba za nejestivim materijama podrazumeva da promenite detetovu ishranu, tačnije da u nju uvedete neka nova pravila koja će, na neko vreme, isključiti grickalice i sokove – kaže dr Kotlajić.
Poremećaj koji je poznat kao “pika” obično se javlja od prve godine života pa naviše, a materije koje deca kušaju su malter, kreč, zemlja i drvo. Takve supstance gotovo uvek ukazuju na anemiju, jer je potreba za njima najčešće uzrokovana nedostatkom gvožđa. Ovo nije nikakva opasna promena i zato nema potrebe da paničite. Jedina opasnost koja postoji jeste da dete, usled prljavštine, na ovaj način može uneti neke štetne materije ili bakterije, ali do toga neće doći ukoliko svog mališana u tom periodu držite na oku. Ovaj poremećaj može trajati od mesec dana do nekoliko meseci i obično nestaje kada dete pravilnom ishranom nadoknadi ono što mu nedostaje.
Kada je vreme za psihologa?
S obzirom na to da ne postoje dokazi u medicini u smislu konkretnih vitamina i minerala koji uzrokuju ovo netipično ponašanje, potrebno je svaki slučaj posmatrati individualno. Ukoliko niste u stanju da sami procenite zašto vaše dete jede sapun, kredu ili neku drugu nejestivu materiju, potražite pomoć dečijeg psihologa. Ovakvo ponašanje ponekad može ukazivati na neki psihološki problem, a to naročito važi za decu stariju od četiri godine.
Komentari (0)