Današnji pedijatri sreću se sa sve manje slomljenih kostiju od pada sa stabla, a sve više sa ozledama nastalim dugotrajnim ponavljanim pokretima uzrokovanim, primera radi,igranjem igrica ili tipkanjem na tastaturi.
“Više volim da se igram unutra, jer su mi unutra sve elektronske igrice”, citiran je učenik četvrtog razreda u knjizi “Poslednje dete u šumi” u kojemu autor Ričard Lov stvara termin “nature deficit disorder” ili poremećaj deficita prirode.
Ne radi se o medicinskom terminu, već o društvenom trendu kojim objašnjava “danak ljudskog otuđenja od prirode, usled kojeg je došlo do smanjene upotrebe čula, poremećaja pažnje i više stope fizičkih i duševnih bolesti”.
” Vaspitavamo prvu generaciju Amerikanaca koji nemaju veze sa prirodom, a taj narušeni odnos doveo je do rezultata da su deca sve depresivnija i sa poremećajem pažnje”, dodaje autor.
Spoljni svet nije toliko opasan
Društvo uči decu da bi trebalo da se boje spljašnjeg sveta, jer iz njega vrebaju opasnosti kao što su saobraćaj, priroda i nepoznati ljudi te im savetuju da radie ostanu u stanovima. Možda se sećate beskrajne igre napolju sa drugarima i nekoliko ulica dalje od vaše kuće. Do 1990. godine radijus u kojem se devetogodišnjak igra smanjio se na jednu devetinu od prostora u kojemu se dete igralo dvadeset godina ranije. Mali Amerikanci više ne provode vreme ni u vlastitim dvorištima.
Iako mladi danas imaju mnogo obveza, poput sportova, različitih kurseva i dodatnih aktivnosti, istraživanja pokazuju da upravo prirodno okruženje igra važnu ulogu u dečjem razvoju, uključujući veštine kao što su rešavanje problema i kritičko mišljenje. Lov skreće pažnju i na istraživanje o poremećaju deficita pažnje Univerziteta u Ilinoisu koje pokazuje da izloženost prirodi smanjuje simptome tog poremećaja.
Autor stoga poziva odrasle da decu vode na izlete u prirodu, planinarenje i kampovanje ili da ih jednostavno podstaknu da provode vreme napolju.
Komentari (0)