Sindrom policističnih jajnika (PCOS) jedan je od najčešćih endokrinoloških poremećaja koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. Pored toga što utiče na menstrualni ciklus, plodnost i hormonsku ravnotežu, često sa sobom nosi i metaboličke probleme. Dugo se verovalo da je sklonost ka ovom sindromu isključivo zapisana u našim genima, ali najnovija istraživanja bacaju potpuno novo svetlo na mehanizme njegovog prenošenja.
Epigenetika: Karika koja je nedostajala
Do sada se smatralo da je PCOS direktno nasledan – ako su ga imale majka ili baka, postojala je velika šansa da će ga imati i ćerka. Međutim, naučnici su otkrili da ključnu ulogu igraju i takozvane epigenetske promene.
Studija na koju se oslanjamo otkrila je da se hemijske oznake, koje doprinose razvoju PCOS-a, mogu preneti sa roditelja na potomstvo. Istraživanje sprovedeno na miševima pokazalo je da se sindrom prenosio kroz generacije upravo preko ovih epigenetskih markera, a ne samo putem gena.
Ovo saznanje nam govori da nismo samo pasivni nosioci genetskog nasleđa. Naše zdravstvene odluke pre i tokom trudnoće mogu imati dubok uticaj na zdravlje budućih generacija.
Ova nova saznanja otvaraju vrata za razvoj novih terapijskih pristupa. Umesto da se samo tretiraju simptomi, u budućnosti bi fokus mogao biti na “resetovanju” ovih hemijskih oznaka. To budi nadu da bi se jednog dana rizik od razvoja PCOS-a kod ćerki mogao značajno smanjiti ili čak eliminisati. Iako je istraživanje još uvek u ranoj fazi, ono pruža optimizam i podseća nas na moć koju imamo u oblikovanju ne samo svog zdravlja, već i zdravlja naše dece.
Šta je, zapravo, epigenetika?
Najjednostavnije rečeno, to su “hemijske oznake” ili “prekidači” na našoj DNK. One ne menjaju sam genetski kod, ali odlučuju o tome koji će se geni “uključiti” ili “isključiti”. Ove promene mogu nastati pod uticajem faktora iz okruženja, stila života, ishrane i stresa. Dakle, čak i ako nosimo genetsku predispoziciju, naš način života može uticati na to da li će se ona i ispoljiti.
izvor: New Scientist
Komentari (0)