Velike dileme male devojčice
Prolaze lagano dani, bliže se praznici, nekako sve ide svojim tokom.
Moja velika devojčica sada sama seda da radi domaći, čita mi neku knjigu na glas, raspravlja o njoj. I Zabavnik smo počeli da kupujemo.
Nego, nekako sam mislila da sam sad već dileme i većinu pitanja prošla, odgovarala sam na sve i svašta. Brzo sam shvatila da porođajem nisam dobila diplomu iz roditeljstva jer, kao i sve sveže mame, mislila sam da sve znam i da su samo moja osećanja ona nepatvorena, čista, da je moje dete esencija ljubavi, lepote i pameti. E, došli su onda grčevi, zubi, razvojne mape i ono kad se po P.S.-u okreću, pružaju ruke, prohodavaju…
Došlo je vreme za velike dileme male devojčice. Ne, nije ono šta obući i ko je bolja drugarica.
Neki dan, onako iz ništa, pita mene Zverčica:
– Mamaaa, je l’ mi volimo životinje? Rekoh joj da naravno da ih volimo.
A ona: – Zašto ih onda jedemo?
Slažem se sa vama, ne deluje da je to reklo malo dete, ali jeste. Zverčica je jedna izuzetno saosećajna i nežna devojčica. Gledala je neki dokumentarac na Animal Planet-u i tamo neki lav zakolje neku gazelu, nisam primetila šta gleda (ne znam za vas, ali ja joj nikad nisam ispričala priču o Bambiju). Ona je u svojoj glavici već svašta promislila i onda me pita baš to: ako ih volimo zašto ih jedemo.
Hm, zašto, pa zbog esencijalnih aminokiselina, proteina, piramida ishrane, bitno je za rast i razvoj, tamo-vamo.
– Mama, pa nešto može da zameni sve to, sigurno.
– Može, sine, ali, eto, ljudska vrsta, tuc-muc.
– Mama pa ja ne bih mogla da pojedem Dobricu (naš pas), on je moj drugar. Pa ne jedemo mi kuce i mace, jedemo samo … odoh predaleko.Matori je probao sa pričom da je pračovek započeo svoj ozbiljan razvoj kad je počeo da jede meso jer mu se mozak od tada brže razvijao.
– Ne, ako nekog volimo, zašto ga ne volimo samo onako, a ne da ga pojedemo?
E, nisam znala šta da joj kažem i ostalo je na tome.Velika dilema za tako malu glavicu.
Par sati nakon tog celomudrenog razgovora, izlazi ona i nosi jednu svoju suknjicu,kaže mi :
– R. je rekla da bi jako volela da ima ovakvu suknju a mama ne može da joj kupi. Ja bih da joj je poklonim, je l smem?
O živote moj mali, nije ti žao suknjice, žao ti je drugarice. Kao što rekoh, Zverčica je jedna divna, osećajna i nežna devojčica.
I znate šta, ponosna sam na nju!
O autorki
Olga iz Subotice je mama Zverčice, koja je od prevremeno rođene bebe prebrzo porasla u đaka prvaka. Čitajte svake srede njihove školske avanture.
Komentari (0)