Požrtvovni verovatno misle da ih nesebično ponašanje čini popularnim, ali u stvarnosti ih gotovo niko zbog toga ne voli, tvrdi se u novom istraživanju.
Niz studija pokazalo je da oni koji volontiraju i obavljaju neželjene zadatke, ili oni koji dele poklone bez nekog povoda okolini ubrzo postaju mrski. Psiholozi veruju da je ovo posledica krivice koju oseća ostatak društva, i novonastalog pritiska koji zahteva jednako nesebično ponašanje.
Prof. socijalne psihologije Craig Parks kaže: "Postoji strah da će svi drugi zbog toga izgledati loše. A to što je nečije nesebično ponašanje generalno popravilo stanje grupe nije toliko bitno. Ono što je objektivno dobro, mi vidimo kao subjektivno loše."
"Na dobročinitelje se, osim toga, gleda kao na osobe devijantnog ponašanja koja ruše pravila. Kao kad bismo delili novac u Monopolu kako bi netko ostao u igri, iritirajući do beskraja ostale igrače."
Profesor Parks, s Državnog sveučilišta u Washingtonu, sproveo je niz testova i uvek se pokazalo da bi upravo dobročinitelje ostali najprije želeli izbaciti iz grupe.
Većini volontera uključenoj u istraživanje mrski su bili i članovi grupe koji su pokazali pohlepu, no jednak broj je rekao da ne bi želio ponovo sarađivati s nesebičnim kolegom.
Prof. Parks dodaje: "Ljudi su često rekli da zbog dobročinitelja oni ‘deluju loše’ ili da on krši pravila ponašanja. Povremeno su sumnjali i u njegove motive."
Istraživanje je objavljeno u stručnom časopisu Journal of Personality and Social Psychology.
Komentari (0)