Svaki roditelj “dino-deteta” poznaje ovaj scenario: Dnevna soba vam izgleda kao poprište bitke iz doba Jure. Saplićete se o stegosauruse na putu do kupatila.
Vaš trogodišnjak možda još uvek meša boje, ali će vas vrlo oštro ispraviti ako tiranosaurusa nazovete “onim velikim gušterom”.
Da li je to samo prolazna faza? Da. Ali, da li je beskorisno gubljenje vremena? Apsolutno ne.
Ozbiljna psihološka istraživanja donose sjajne vesti: mala opsesija dinosaurusima je zapravo intenzivan trening za mozak vašeg deteta.
Nije igra, to je “intenzivno interesovanje”
Naučnici, predvođeni dr Džojs Aleksander sa Univerziteta Indijana, ovaj fenomen nazivaju “intenzivna interesovanja” (intense interests). Istraživanja pokazuju da gotovo trećina dece između druge i šeste godine razvije ovakvu vrstu strasti.
To nije samo puka zabava. To je prvi put da vaše dete oseća strast prema znanju samom po sebi.
Za razliku od situacionih interesa (kada se dete igra igračkom jer ona svetli ili ispušta zvuke), interesovanje za dinosauruse je “konceptualno”. Dete ne želi samo igračku; ono želi činjenice.
Tajni trening za buduće naučnike
Kada vas dete pita da li je Spinosaurus živeo u vodi ili na kopnu, i da li je jeo biljke ili meso, u njegovom mozgu se dešavaju složeni procesi. Istraživanja sugerišu da deca kroz ovu opsesiju razvijaju tri ključne veštine:
-
Moć kategorizacije: Dete ne uči samo imena napamet. Ono uči da klasifikuje svet oko sebe. Ko jede meso? Ko jede biljke? Ko ima oklop? Ovo je osnova logičkog i naučnog razmišljanja koje će im kasnije biti neophodno u školi.
-
Istrajnost i fokus: Da bi zapamtilo 20 vrsta dinosaurusa i njihove karakteristike, dete vežba pažnju mnogo duže nego što je to uobičajeno za njegov uzrast. To je rani trening koncentracije.
-
Jezička gimnastika: Izgovoriti reč “lopta” je lako. Izgovoriti Tiranosaurus Reks ili Parasaurolofus je ozbiljan lingvistički poduhvat koji ubrzava razvoj govora.
Efekat “malog eksperta”
Postoji još jedan, emotivni benefit koji roditelji često previde. Dinosaurus faza je verovatno prvi put u životu kada vaše dete zna više od vas.
Vi ste odrasli, vi znate sve – osim razlike između Brontosaurusa i Brahiosaurusa.
Kada vas dete ispravi (a ispraviće vas!), ono doživljava ogroman porast samopouzdanja. Taj osećaj kompetentnosti i znanja gradi njihov identitet “pametnog deteta” koji može potrajati celog života.
Zašto baš dinosaurusi?
Psiholozi imaju zanimljivo objašnjenje zašto deca ne biraju npr. žirafe, već baš ova strašna stvorenja. Dinosaurusi predstavljaju savršen psihološki balans: oni su veliki, moćni i strašni, ali su – izumrli.
To ih čini “bezbednim čudovištima”.
Dete kroz igru sa dinosaurusima može da se suoči sa idejom straha i moći, ali u potpunoj sigurnosti svoje sobe, znajući da ga T-Rex ne može stvarno pojesti jer ga više nema.
Hranite glad za znanjem dok traje
Nažalost, istraživanja pokazuju i jednu tužniju stranu priče: ova intenzivna interesovanja obično blede polaskom u školu. Školski sistem traži od dece da uče “pomalo o svemu”, umesto “sve o jednom”, i deca često izgube tu duboku strast pod pritiskom novih obaveza.
Zato, dok faza traje – uživajte u njoj. Kupite tu enciklopediju. Idite u prirodnjački muzej. Ne gledate samo dete koje se igra; gledate malog naučnika koji upravo uči kako se uči.
Komentari (0)