Vakcine ne kriju mračnu tajnu

Podaci koji ju se pojavili u našoj javnosti i uznemirili roditelje u Srbiji – da je više od 16.000 osoba u SAD umrlo ili teško obolelo u poslednjih 27 godina posle primljene vakcine – niti su “najstrože” skrivana tajna, nitu su, iako je i smrt samo jednog deteta strašna, toliko alarmantni, kao što u prvi mah može da izgleda, tvrdi za “Novosti” profesor dr Zoran Radovanović, imunolog. U Srbiji je, inače, vakcinacija obavezna protiv 11, a u SAD protiv 16 bolesti.

Podaci o neželjenim posledicama vakcinacije se, naime, nalaze na sajtu Ministarstva zdravlja SAD, i nisu, tvrdi profesor Radovanović, “decenijama strogo čuvana tajna”, kako je to “maliciozno predstavljeno u našoj javnosti”.

– SAD imaju najambiciozniji program vakcinacije – kaže naš sagovornik. – Da je zaista tačno da navodnih žrtava vakcinacije u toj zemlji ima toliko, da li bi iko normalan sa sve više energije stalno proširivao primenu te preventivne mere? Činjenica je da u SAD, kao i u drugim razvijenim zemljama, postoji kompenzacioni fond za decu koja su burno i sa neželjenim posledicama reagovala na vakcinaciju. Može da zvuči zastrašujuće kada se samo saopšti da je 2.146 porodica u SAD obeštećeno zbog teških bolesti ili smrti posle vakcinacije. Ali, neophodno je da se taj podatak stavi u realan kontekst: da je reč o periodu od 2006. do 2014. godine, i da se u SAD više od 80 odsto žalbi rešava sporazumno.

Advokatima, kaže profesor Radovanović, tamo država garantuje visoke honorare bez obzira na ishod žalbe o efektima vakcinacije. A, Amerikanci poštuju princip da je, kao i u slučaju kriminala, bolje osloboditi 100 krivih nego kazniti jednog nevinog. Drugim rečima, bolje je dati naknadu mnogima čije stanje nema veze sa vakcinacijom, nego uskratiti je jednome koji je zaista njena žrtva.

– U naznačenom periodu dato je više od 2,5 milijardi doza raznih vakcina, tako da je čak i po postojećem vrlo labavom kriterijumu – prihvata se svaki zahtev za koji ne može da se isključi povezanost s vakcinom – jedna kompenzacija davana na manje od milion datih doza – kaže prof. Radovanović. – Postojećom vakcinalnom politikom u SAD su u naznačenom periodu spasene smrti stotine hiljada dece.

Profesor ukazuje da se u poslednje vreme mistifikacije o vakcinaciji najviše vezuju za SAD. “Znalci” tvrde da Amerikanci koriste vakcine kako bi rešili problem prenaseljenosti planete.

– Pritom ne objašnjavaju zašto bi oni uništavali sopstveni podmladak. Zar nisu mogli da se sete celishodnijeg i selektivnijeg načina da smanje populaciju samo u drugim delovima sveta? – pita Radovanović.

Prof.dr Zoran Radovanović

I u Srbiji je, naročito od usvajanja novog Zakona o sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti, sve glasniji antivakcinalni lobi, koji i obaveznu vakcinaciju vezuje za novi Zakon.

– Jedini cilj zagovornika te manipulacije je uznemirenje građana, jer je obavezna vakcinacija kod nas uvedena još za vreme prve vladavine knjaza Miloša, 1839 – kaže profesor Radovanović. – Oni istovremeno kukaju zbog “drakonskih” kazni, ali čim postoji obaveza, moraju da se predvide i mere za prekršioce. One su u Srbiji 19. veka bile još drastičnije. Sada je gornja granica novčane kazne podignuta na 150.000 dinara, ali niko ne bi odmah dobio maksimalnu, već minimalnu kaznu od 30.000 dinara. Druga neistina je da se vakcinacija zakonom nameće samo u nedemokratskim društvima, što je uvreda za Sloveniju, Češku, Slovačku, zatim za SAD i Australiju i mnoge druge zemlje.

U mnogim zemljama vakcinacija je formalno obavezna, a u drugima postoje prepreke koje roditeljima toliko otežavaju život da se odluka ne postavlja: npr. više stope osiguranja za nevakcinisanu decu, zabrane pohađanja kolektiva u toku epidemije, ograničenja pri putovanju u drugu zemlju ili, čak, u drugi region iste zemlje – kaže prof. Zoran Radovanović. – Tačno je da u zemljama razvijene socijalne demokratije (Holandija, Danska, Norveška, Švedska) vakcinacija nije obavezna po zakonu, ali tamo je obuhvat mnogo viši nego kod nas i premašuje 95 odsto, jer postoji apsolutno poverenje u sistem, pa i u lekare. Nastranim bi se smatrao onaj ko bi bio sumnjičav prema preporuci pedijatra.