U Srbiji 40 mamografa, a potrebno 80 do 100

Hirurg iz Instituta sa onkologiju i radiologiju u Beogradu Ivan Marković je kazao da nema ni dovoljno radiologa koji bi čitali mamografske snimke, a nedostaje i umrežavanje svih mamografskih snimaka.

“Početak obaveznog organizovanog skrininga za rak dojke (dolazak na pregled po pozivu), sve veće dostupnosti digitalnih mamografa, medijske kampanje i svest žena dovode do otkrivanja raka dojke u ranom stadijumu, što je jedan od najvažnijih faktora za uspešno lečenje te bolesti”, kazao je Marković.

On je istakao da se u Srbiji primenjuju najsavremenije metode u otkrivanju i lečenju raka dojke, bolesti koja je u Srbiji vodeće maligno oboljenje.

Kako je rečeno na skupu, svake godine u Srbiji od karcinoma dojke oboli oko 4.000 žena, a oko 1.600 izgubi bitku sa tom bolešću. Svaka četvrta žena koja oboli od maligne bolesti ima karcinom dojke, a svaka peta žena koja umre od maligne bolesti je obolela od raka dojke.

“Karcinom dojke u velikom broju zemalja čini 25 odsto svih malignih bolesti ženske populacije. U 2018. godini u svetu je registrovano više od dva miliona novih slučajeva te bolesti sa preko 500.000 smrtnih ishoda”, kazala je epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević.

Navela je da su žene u Srbiji u srednjem riziku od obolevanja kada je u pitanju učestalost raka dojke u Evropi, ali je Srbija po smrtnosti među zemljama koje su na vrhu liste.

“Poslednjih godina je značajno povećana učestalost otrivanja raka dojke u fazi kada je on lokalno ograničen. Procenjuje se da se oko trećine malignih tumora dojke otkrije u fazi lokalizovane bolesti, dok 10 odsto ima udaljene metastaze”, kazala je ona.

U razvijenim zemljama se, kako je dodala, čak 70 do 80 odsto obolelih od raka dojke registruje u ranoj fazi.