Fudbalska utkamica petlića Slobode i Borca koja je nedavno održana u Čačku završena je incidentom. I to kakvim! Nakon što je Borac u 90. minutu poveo i pobedio sa 3 : 2, nastao je opšti haos. Besan roditelj uleteo je na teren i napao sudiju, a onda su utrčali i ostali roditelji. Tuča, divljanje, uzimanje “pravde” u svoje ruke… Deca su to posmatrala, plakala i molila ih da prestanu.
I nije prvi put da se desi ovako nešto. Pre nekoliko meseci su se nakon vaterpolo meču juniora na Banjici takođe potukli roditelji (i u toj tuči su prednjačile majke).
Ni u prvom ni u drugom slučaju deca sportisti nisu imali nikakvu primedbu na tok igre. Borili su se, onako kako sport i nalaže, fer.
Pošteno. I gubili su dostojanstveno.
Ali njihovi roditelji to ne umeju. Dobro je da su deca, onako kako su mogla, negodovala zbog neprimerenih postupaka očeva i majki. Ipak, odrasli su im kao “pravi uzori” poslali poražavajuće poruke: “Ne smeš da gubiš”, “Kad gubiš, onaj drugi je kriv”, “Kad gubiš, “pobeđuj” na silu”, “Isteruj pravdu nasiljem”, “Tuci se”. Dovoljno?
.jpg)
Foto: Pixabay
Psihologija uopšte više ne postavlja pitanje da li deca uče po modelu (uzoru) ponašanja svojih roditelja. Imali su šta ih da nauče “miroljubivi” roditelji.
Ono što vidimo i naučimo na primerima postupaka očeva i majki, neizbežno utiče na nas i to se vidi i kada najmanje očekuje i kada smo sigurni da nećemo ponavljati njihove greške.
A šta su roditelji tučom rekli o sebi?
“U osnovi je loša kontrola afekata koja je tipična za mlade i još nedovoljno zrele ljude. Sa godinama jedan od kriteijuma zrelosti između ostalih je i kontrola afekata. Osim nezrelosti loša kontrola afekata se najčeće javlja usled nakupljenog nezadovoljstva i frustracija pri čemu mehanizmi odbrane slabe i dolazi do ovakvog ponašanja”, komentariše za “Ženu” psiholog Radmila Grujičić.
Kako bi se srečile iste ili slične situacije, treba dati odgovore na sledeće pitanja koja pružaju širu sliku problema.
“Šta mi kao društvo radimo na prevenciju frustracija i koji su programi jačanja mentalnog zdravlja, koja je nacionalna strategija? Posebno je to važno u zemlji koja je preživela rat u neposrednoj prošlosti i ima ratne veterane”, dodaje psiholog.
I na početku i na kraju jedno je uvek najvažnije: vaspitavati decu da budu dobri i pošteni ljudi, spremni da se bore, pobeđuju i gube, na sportski način. Kako bismo taj cilj sproveli u delu, moramo i mi sami da budemo takvi i da se ponašamo na ispravan način.
Izvor: Zena.Blic.rs
Komentari (0)