Da je trudnoća posao, u Srbiji bi verovatno spadao u grupu najtežih. Sa neprijatnostima se susreću već od boravka u porodilištima kada, prema istraživanju Udruženja Centar za mame, ne znaju ni ko im se obraća, a komunikacija između njih i zaposlenih je ocenjena kao loša.
“Odnos prema trudnicama u zdravstvenim ustanovama od danas će morati da bude bolji, a oni načelnici i direktori ginekoloških klinika i porodilišta koji to ne sprovedu, biće smenjeni. Svima su nam puna usta da želimo više dece, ali to ne može bez ulaganja. Smatram da su trudnice naše najveće blago i ako se prema njima budemo ponašali onako kako je pokazalo istraživanje, onda nam je budućnost izuzetno loša”, poručio je u martu 2015. godine ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Ono što deo trudnica prođe kroz porodilišta, nastavi se ili je prethodilo, onome što su doživele na poslu. Poslodavci neretko pokazuju da ne razmišljaju o trudnicama kao “najvećem blagu”, zbog čega svake godine čitamo vesti o otpuštenim trudnicama. Međutim, o ovoj temi se najčešće govori kroz pojedinačne slučajeve onih majki koje su odlučile da progovore o diskriminaciji koje su doživele. Razgovor o ovoj temi van tih primera se olako zaboravlja.
.jpg)
Da situacija sa kojom se suočavaju trudnice ukazuje i ministarka Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica Demografskog saveta u Vladi Srbije. Kako najavljuje za 021.rs, ovaj problem će verovatno morati da se reguliše na zakonodavnom planu.
“O tome ćemo razmatrati, jer je reč o diskriminaciji koja je nedopustiva u 21. veku. Svakako da je mnogo bolje kada se ovo pitanje reguliše na spontane načine. Međutim, u zemlji u kojoj smo svedoci toga da svako ima ili sopstveno iskustvo ili nekoga bliskog ko je prošao kroz to da neće dobiti posao ako je trudna ili će dobiti otkaz, onda morate da pribegnete zakonskim normama. Cilj je da poslodavci stimulišu mlade, a ne da ih obeshrabruju”, kaže Đukić Dejanović.
Buduće majke se retko kada odlučuju da medijima govore o diskriminaciji kroz koje su prošle, što je i opravdano ukoliko se u obzir uzme to da bi to moglo da im zatvori vrata za dalje profesionalno napredovanje, ali i izloži sudu mnogih. U najvećem broju slučajeva one se obraćuju ili udruženjima koja se bave njihovom zaštitom ili državnim institucijama. To potvrđuje i predsednica Udruženja “Roditelj” Gordana Plemić.
“Problema sa kojima se susreću trudnice ili mlade majke ima mnogo, a kroz sve to i mi u udruženju prolazimo, jer im pomažemo u ostvarivanju prava. Cela procedura oko skupljanja papira koje bi trebalo da imaju kada idu na porodiljsko deluje komplikovano. Zatim novac koji dobijaju ako su na porodiljskom često kasni, a neretko i poslodavci ne poštuju zakon, zbog čega na kraju trpe trudnice. Radi se o novcu koji je neophodan mladim majkama, jer prosto dobile su dete i trebalo bi da mu obezbede osnovne uslove za život”, priča Plemić.
Iako je Strategijom podsticanja rađanja iz 2008. godine predviđeno usklađivanje rada i roditeljstva, kao i ekonomsko ublažavanje cene podizanja deteta, ovi predlozi nikad nisu primenjivani, jer ni Strategija nije zaživela. Ovo predstavlja problem za mlade roditelje koji da bi obezbedili dovoljno za svoje dete, moraju da se bore za svoja prava, a pažnju bi trebalo da usmere na novorođenče.
“Te stvari odvlače pažnju od roditeljstva, a u suštini se radi o novcu koji vi zaslužujete. Ne kažem da se sa tim suočava svaka trudnica, ali dešava se u velikom broju, sudeći po onome kako se nama javljaju mlade majke”, dodaje Plemić.
Razmišljajući o poslu i nakon završetka trudničkog perioda, majke ne žele da prijave poslodavca iz straha za svoje radno mesto. Ono što se dešava jeste da iako budu vraćene na posao dobijaju niže radno mesto od onog sa kojeg su otišle ili prosto dobijaju otkaz.
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin, koji se godinama bavi i pitanjem rodne ravnopravnosti u sferi poslovanja, kaže za 021.rs u slučaju odnosa poslodavaca prema trudnicama problem nastaje jer se donešeni zakoni ne poštuju.
“Kao preduslov za poštovanje prava trudnica u ovoj sferi nameće se postojanje pravne države. Ako mi govorimo o ovoj temi u 21. veku, to znači i njeno odsustvo. Postoji dosta primera koji ukazuju na to da je odnos prema trudnicama loš. A lek je jednostavan, poštovanje zakona. Mi kao poslodavci, ali i kao građani, trebalo bi da zahtevamo od državnih institucija da primenjuje zakone koje je donela i da one koji ih ne poštuju kazni. Da se to uradi onda ne bismo imali trudnice koje moraju da se žale udruženjima, poverenicima ili medijima kako bi isterali pravdu na čistac”, objašnjava on.
Na nepoštovanje zakona ukazuje u Gordana Plemić, ističući da se oni u praksi ne poštuju.
“Radna grupa za izradu zakona koji bi regulisao ovo pitanje svoj posao je završio pre dve godine, od toga čekamo. Jedni izbori, drugi izbore, pa sastavljanje vlade i na kraju se ništa ne dogodi. Najavljene su zakonske promene i nadam se da će to biti učinjeno. Dotle mi kao građani moramo da reagujemo i prijavljujemo slučajeve diskriminacije i tome stanemo na kraj”, priča naša sagovornica.
Krstin dodaje da je problem što kod dela poslodavaca i dalje ne postoji svest o tome da je zadovoljan radnik dobar radnik.
“Kada imate situaciju da vi majku nakon porodiljskog vratite na posao, poštujući prava koja ona ima, onda ćete imati zadovoljnog radnika koji će raditi bolje. U pitanju je obostrano zadovoljstvo. Sa druge strane, postoje i primeri dobre prakse u kojima firme nagrađuju svoje radnice koje postanu majke, ali to je i dalje manjem broju”, zaključuje Krstin za 021.rs.
Šta kaže zakon
Prema zakonu, 100 odsto iznosa za trudničko bolovanje uplaćuju poslodavci. Međutim, rok do kojeg bi poslodavci trebalo da uplate novac Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje nije preciziran, te se dešava da se sa uplata kasni ponekad i po mesec-dva. Za kašnjenje poslodavac neće odgovarati.
Trudničko bolovanje se može otvoriti odmah po početku trudnoće, u trajanju od 30 ili više dana. Ukoliko je potrebno da se ono produži, trudnica odlazi na lekarsku komisiju, koja procenjuje da li je produženje bolovanja neophodno.
Roditelj raspolaže pravom i na bolovanje radi nege deteta, koje može da traje do godinu dana. Ono se automatski vezuje na porodiljsko odsustvo, a trudnica može da ga se odrekne. Tri meseca nakon rođenja deteta brigu o njemu može da preuzme otac i da pokrene proceduru za odsustvo. U tom periodu on prima 100 odsto od svoje plate.
Pravo na porodiljsko odsustvo poseduju i majka i otac deteta. Traje najviše godinu dana, a može se uzeti najranije 45 dana pre datuma koji je predviđen za porođaj. Godinu dana porodiljskog odsustva se može pretvoriti u dve u slučaju kada žena na prvom porođaju rodi troje ili više dece, na drugom rodi dvoje ili više dece, i ako dođe do trećeg porođaja bez obzira na broj dece.
I u ovom slučaju roditelji imaju pravo na novčanu naknadu, u punom iznosu ako je majka radila šest meseci neprekidno, u iznosu od 60 odsto ako je radila manje od šest meseci, a 30 odsto ako je u radnom odnosu do tri meseca.
Komentari (0)