Trikovi za mlade domaćice

Šlag od belanaca se može brže napraviti ako se prethodno doda nekoliko kapi vode, soka od limuna ili malo soli. Ne sme se praviti u aluminijumskom posuđu, jer će pocrneti. Slično će se desiti i sa šlagom i slatkom pavlakom.

Žumance se može sačuvati nekoliko dana ako se stavi u šoljicu i prelije hladnom vodom ili uljem.

Prašak za pecivo pre upotrebe treba pomešati sa brašnom, i pred kraj, zajedno sa brašnom dodati testu, jer prašak ne sme doći neposredno u dodir sa tečnošću. Testa pripremljena sa praškom ne smeju duže da stoje jer prašak u dodiru sa vlagom brzo gubi svoje dejstvo.

Bademi se brže i lakše ogule ako se preliju ključalom vodom, a lešnici ako se na kratko stave u vruću rernu. Lešnike protrljajte između dlanova, i ljuska će brže spasti.

Suvo grožđe pre upotrebe očistite od peteljki i operite u vrućoj vodi, zatim isperite u hladnoj i osušite, jer je uvek veoma prljavo. Neposredno pre upotrebe, pogotovo ako ga dodajete biskvitnom ili vazdušastom testu uvaljajte suvo grožđe u brašno, jer će inače skliznuti, odnosno, pasti na dno pleha. Mnogo je sočnije i testu daje prijatan ukus ako se nekoliko sati pre upotrebe poprska rumom.

Puding koji se upotrebljava kao nadev za razne kolače dok je vruć treba preliti sa malo hladne vode da se na površini ne bi skorio. Posle nekoliko minuta voda se odlije.

Testo koje sadrži mnogo masnoće ne sme se mesiti toplim rukama ni u toploj kuhinji. Ruke se rashlade u hladnoj vodi, zatim osuše. Prethodno treba ohladiti sve namirnice od kojih se testo priprema. Testo u kom masnoće prilikom mešanja omekšaju ili počnu da se tope neće biti prhko, a i njegova struktura će se promeniti.

Stara glavica karfiola neće se raspasti prilikom kuvanja ako se zavije u čistu belu krpu i stavi u vrelu slanu vodu da se kuva.

Mašinicu za meso lakše ćete očistiti posle mlevenja ako na kraju sameljete komad starog hleba.

Izrendane kore limuna i pomorandže mogu se sačuvati ako ih odložite u male teglice ređajući sloj šećera, sloj korica.

Limun se može čuvati duže vreme ako se stavi u staklenu posudu i prelije hladnom vodom, koja se mora češće menjati. Star, isušen limun postaje upotrebljiv ako se izvesno vreme potopi u hladnoj vodi.

Tvrd, skoren punomasni sir će omekšati ako se nekoliko sati drži potopljen u mleku.

Ukus i neprijatan miris užegnute masti može se odstraniti ako se ona pretopi i ostavi da proključa. Još dok je vrela, u nju stavitinekoliko glavica crnog luka, a zatim procediti u čistu posudu.

Ako mast jako prska, dodajte malo kuhinjske soli, ili prilikom prženja stavite u tiganj zrno pasulja.

Jaja prilikom kuvanja neće popucati ako se u vodu stavi malo soli. Isto važi za kuvanje krompira u ljusci.

Ako je jelo zagorelo, poklopljenu posudu stavite pod mlaz hladne vode dvadesetak minuta. Nakon toga jelo preručite u čistu posudu. Neprijatan miris i ukus će biti znatno ublaženi ili će čak nestati.

Neprijatan miris pri kuvanju kupusa, kelja ili karfiola može nestati ako se u vodu doda komad crnog hleba.

Neprijatan miris pri prženju ribe može se ublažiti ako se u ulje stave dve kriške jabuke i prže zajedno sa ribom. Ako se priprema veća količina ribe, jabuke treba nekoliko puta menjati.

Ako posuđe i ruke poprime miris ribe, u vodu za pranje treba dodati malo sirćeta, a ruke istrljati kuhinjskom solju.

Promrzao krompir, koi ima neprijatan, sladunjav ukus, biće upotrebljiv i ukusan ako se pre upotrebe drži pola sata u hladnoj vodi.

Presoljeno jelo može se ublažiti ako mu se doda nekoliko komadića krompira, koji se kasnije izvade.

Gotova jela treba odmah skinuti sa šporeta i ostaviti na hladno mesto, jer toplota, makar i blaga, štetno utiče na hranljive sastojke. U slučaju da se mora podgrejati, uzima se samo količina koja je trenutno potrebna.

Podgrejana jela su siromašnija vitaminima. Oni se mogu donekle nadoknaditi dodavanjem iseckanog peršuna ili povrća od kog je jelo pripremljeno.