Kako nastaju MIOMI i da li su opasni u trudnoći

Miom je čvrst, mesnati tumor, sagrađen od gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice i spada u benigne tumore materice. Najčešće se otkriva kod žena koje su u punoj polnoj zrelosti i aktivnosti, obično se javlja oko i nakon tridesete godine života. Ponekad, ali veoma retko nastaju tokom puberteta ili ranije. Miom raste i napreduje sve do menopauze, a posle dolazi do njegove postepene spontane regresije i atrofije. 

Miom može da se pojavi na bilo kom delu materice, ali se najčešće javlja na telu i istmusu, a daleko ređe na grliću materice. Razvoj najvećeg broja mioma materice javlja se bez ikakvih simptoma. Simptomi se obično pojavljuju tek kada miom dostigne izvesnu veličinu i počne da pritiska susedne organe, prvenstveno bešiku i rektum. To su najpre osećaj punoće u donjem delu stomaka, učestalo mokrenje, tegobe pri mokrenju, zatvor i  bol u krstima. Od simptoma su tu još i neuredna menstruacija, kao i produžene obilne menstruacije.

Još uvek uzrok nastanka nije potpuno poznat. Ipak, smatra se da ulogu igra uticaj hormona estrogena i progesterone. Najčešće nastaju u vreme mogućnosti začeća žene, a vrlo često često se otkriju i tokom  trudnoće. Ipak, smatra se da je miom uzrok neplodnosti u dva od deset odsto slučajeva. Ako je miom jedini uzrok neplodnosti, nakon njegovog odstranjenja, 40 odsto žena ostane u drugom stanju.  

Ukoliko miom postoji pre i za vreme trudnoće, u drugom i trećem tromesečju, može znatno da se uveća, pa samom tim i da napravi komplikacije kao što su spontani pobačaj ili prevremeni porođaj. Uz pojavu mioma u trudnoći javlja se i IUZR ( intrauterini zastoj rasta), koji uz miom povećava rizik od nastanka  smrti ploda za dva i po puta. Zbog toga trudnoća sa miomom spada u visokorizične trudnoće, gde je odgovarajuće praćenje trudnoće od presudnog značaja za uspešan porođaj. Zato iako je njihova priroda obično dobroćudna, miome je potrebno pratiti u toku trudnoće, kako ne bi došlo do eventualnih komplikacija.

Najčešće se dijagnostifikuju ultrazvukom, jer se najbolje oceni i njihova veličina, a može da se dobije i procena rasta. Kod budućih majki, porast mioma je najčešće u prvoj i u drugoj polovini trudnoće, a razlog tome jeste povećanje nivoa hormona u toku trudnoće. Porast se objašnjava i uvećanjem glatkih mišića, kao i visokog nivoa receptora za estrogen i progesteron u zidu materice.

Najvažnije je da miomi budu ultrazvukom dijagnostikovani, kao id a im se odredi položaj u odnosu na porođajne puteve i posteljice. Procena njihove veličine i porasta nekad može da bude ključna u određivanju načina porođaja. Retko kada kakon porođaja može da dođe do izmene samog mioma, kada je neophodno njegovo što ranije hirurško vađenje.

Strah od toga da ovaj dobroćudni tumor postane zloćudan praktično je bezrazložan. Dokazano je da manje od jedan odsto mioma može da pređe iz benigne u malignu formu.

Ukoliko imate miom, prvenstveno bi trebalo da smanjite unos mesa i masnoće. Ishrana bogata mesom podiže nivo estrogena u krvi. Izbegavajte zasićene životinjske masti, kao što su mast, loj, masnoća u mesu, mleku i mlečnim prizvodima.  Koristite maslinovo ulje i riblje ulje i jedite morsku ribe. Proteine uzimajte iz povrća i integralnih žitarica. Koristite proso, heljdu, zob i integralni pirinač. Redovna fizička aktivnost pomaže organizmu da se oslobodi viška estrogena. Trebalo bi da se redovno bavite nekim sportom ili svakodnevno da pešačite.

Trebalo bi da jedete dosta soje, pasulja, graška, leće, krompira, šargarepe i drugog korenastog povrća. Uzimajte što više biljnih vlakana,  pijte osam čaša vode dnevno, izbegavajte alcohol. Eliminišite suhomesnate proizvode, gotova jela i namirnica sa veštačkim bojama i aromama.

Foto: Freepik