Stilovi vaspitavanja koji se preporučuju savremenim roditeljima zasnivaju se na ujednačenom reagovanju oba roditelja, ali očevi, svesno ili nesvesno, svojom ili tuđom voljom, uglavnom imaju ulogu pomoćnika u vaspitavanju dece. Njihov autoritet ozbiljno je doveden u pitanje, pa ni čuvena rečenica „videćeš ti kad ti otac dođe” više ne zvuči tako zastrašujuće kao nekada.
Psiholog Arik Sigman, autor više knjiga o deci mladima i izveštač Evropskog parlamenta o problemima mladih, jedan je od stručnjaka koji smatraju da roditelji treba da ispoljavaju svoju različitost i da očeve treba više uključiti u vaspitavanje dece.
UČE PRAVILIMA
– Današnji klinci su razmaženi, a to je posledica nedovoljnog prisustva očeva i njihovog autoriteta, koji je nezamenljiv. I dečja gojaznost posledica je toga što očevi, koji prirodno podstiču fizičku aktivnost kod dece, malo vremena provode s porodicom – navodi Arik Sigman u svojoj knjizi „Razmažena generacija”.
Očevi su, za razliku od majki, objašnjava Sigman, spremni da pomeraju granice i da podstiču decu da sama shvate kakve posledice nose određeni stavovi i ponašanje. Oni su ti koji sistematično i dosledno sprovode pravila, što decu uči da budu objektivna i da prave razliku između dobrog i lošeg.
UVODE U DRUŠTVO
Deca obično od majke stiču svest o emocionalnoj strani svoje ličnosti, dok od oca uče kako da se snalaze u društvu i kako da budu socijalno prihvaćena. Važno je da svako radi ono u čemu je najbolji.
– Majka će pomoći detetu da razvije saosećanje i da svoje ponašanje emocionalno poveže sa svojim uticajem na okolinu, a otac će podstaći dete da povezuje svoje ponašanje sa posledicama – navodi Sigman.
Koliko je uloga oca važna, pokazuju i posledice koje na decu razvedenih roditelja ostavlja odrastanje bez muške figure.
Devojčice koje ne žive s biološkim ocem su, tvrdi autor, izložene riziku od preranog polnog sazrevanja, preuranjene menstruacije, problematičnog seksualnog života… One su i emocionalno i seksualno ranjivije od devojčica koje odrastaju pored očeva.
Naravno, ni dečaci nisu pošteđeni posledica odrastanja samo pored majke, što se ogleda u manjku samopouzdanja, ranjivosti i većoj sklonosti ka porocima i kriminalu.
Živele razlike
Deci, piše Sigman, koristi kada majka i otac različito reaguju na njihovo neraspoloženje, uznemirenost ili bes. Kada oba roditelja daju podršku detetu, onemogućavaju ga da samo izađe na kraj s vlastitim neprijatnim emocijama.
Komentari (0)