Za samo dve do tri decenije broj gojazne dece u Srbiji se utrostručio! Pothranjenost koja je pre nekoliko decenija bila veliki problem zadržala se kod pet odsto dece, a broj gojaznih mališana se “popeo” na 15 odsto. Iako je ta brojka upola manja od one koju “drže” američka deca, naši stručnjaci upozoravaju da je broj mališana sa viškom kilograma prevelik, i, što još više zabrinjava, stalno raste.
Mnogobrojnim posledicama po zdravlje, koje povlači višak kilograma još u detinjstvu, priključili su se i zaključci poslednjih svetskih istraživanja koja treba da “opasulje” domaću javnost, roditelje i decu: gojaznost je faktor rizika i za pojavu malignih oboljenja!
Na ovo u intervjuu za “Novosti”, upozorava profesor dr Nedeljko Radlović, šef Odeljenja za gastrointestinalne i nutritivne poremećaje Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Obično su deca bucmastija u prvim godinama života i to se smatra “zdravim”. Da li i tada može da se postavi dijagnoza gojaznosti?
– Naravno. Postoje standardi i za taj uzrast, pa ako dete premašuje svoju idealnu težinu za 20 odsto, i u tom uzrastu, može da se smatra gojaznim. Ako se trend gojaznosti nastavi, dužina ljudskog veka počeće da opada.
Kada treba da se počne sa prevencijom gojaznosti?
– Pre rođenja. Ako trudnica, recimo uzima više kalorija, deo viška će se preneti i na plod. Takođe, sa trudnoćom se kod mnogih žena javlja gestacijski dijabetes, usled koga preti opasnost da, zbog većeg sadržaja glukoze, dete bude izrazito gojazno. Takva trudnica zato treba da se pridržava određenog režima, da ne poveća telesnu težinu. Suština prevencije je u redukciji unosa ugljenih hidrata i masti.
A kako sprečiti da se dete ugoji?
– Po rođenju, važno je da ishrana bude majčinim mlekom, jer je dokazano da je to najbolja prevencija gojaznosti. Nemlečna ishrana treba da se uvodi između četvrtog i šestog meseca, ali da se vodi računa da ta hrana ne bude previša slatka, ni previše slana. Isto kao što šećer oštećuje zube i krvne sudove, so takođe, oštećuje kardiovaskularni sistem.
Da li je samo pogrešna ishrana uzrok gojaznosti?
– Ako je dete u suštini zdravo, a gojazno, to se zove alimentarna gojaznost, odnosno gojaznost “na usta”. Tu decu prepoznajemo po tome što su malo viša i krupnija od vršnjaka i brže sazrevaju, što bi se reklo u našem narodu – naprednija su. Ali ako je dete niskog rasta a gojazno, onda treba ispitati da li se iza toga krije neko drugo oboljenje, posebno ako dete pokazuje i neki mentalni deficit.
Šta je sa masnoćama tipa butera i margarina, koji se reklamiraju kao zdravi?
– Njih apsolutno treba zabraniti deci, zato što sadrže transmasne kiseline. Masnoće u ovim proizvodima dobijaju se hidrogenacijom ulja, odnosno prevođenjem biljnih ulja u masti. Transmasne kiseline u kombinaciji sa holesterolom koji je inače prisutan u mastima, dodatno povećavaju nivo lošeg holesterola. Isti efekat imaju i mlečne čokolade. One sadrže mlečnu mast, koja je izuzetno aterogena, znači sadrži obilje holesterola i zasićenih masti. U kombinaciji sa šećerom to je veoma nezdravo.
Kakve posledice mogu da očekuju u zrelom dobu oni koji u detinjstvu pate od viška kilograma?
– Višak telesne težine opterećuje kardiovaskularni sistem i krvne sudove čija je posledica ateroskleroza. Gojaznost je skopčana i sa povećanim nivoom holesterola, a višak kilograma vremenom iscrpljuje pankreas, pa se javlja dijabetes melitus, a on opet povećava nivo holesterola, što dodatno oštećuje krvne sudove. Višak težine opterećuje lokomotorni sistem i dovodi do deformacija. U detinjstvu su to deformitet kolena “iks” i pogrbljenost.
Kako se leči gojaznost kod dece?
– Proces lečenja gojaznosti kod dece donosi skromne rezultate, sa velikim procentom recidiva. Kod dece, lečenje podrazumeva strogo kontrolisano manje unošenje kalorija nego što je predviđeno za taj uzrast. Lečenje ne sme da bude restriktivno, jer ne smemo da dovedemo u pitanje rast i razvoj deteta. Najpre se kalorije ograničavaju, a nakon toga će lagano, masne naslage da se tope.
Koliko kilograma mesečno sme da se izgubi tokom dijetalnog režima?
– Gubitak kilograma ograničen je na dva mesečno (kod odraslih na četiri) upravo da bi se obezbedio pravilan rast i razvoj.
Mleko sadrži dosta kalcijuma važnog za razvoj deteta, ali i masnoća. Kako tu naći meru?
– Mleko je najveći izvor kalcijuma. Savetujemo da deca piju pola litra mleka dnevno, najbolje u obliku jogurta. Do druge godine života treba da piju neobrano mleko, jer sa tom mlečnom mašću unose se i drugi vitamini i koriste se masne kiseline važne za razvoj deteta. Od druge do pete godine to treba da bude poluobrani jogurt ili mleko (1,5 odsto masti),a posle pete godine savetuje se samo obrano mleko.
– Mleko je najveći izvor kalcijuma. Savetujemo da deca piju pola litra mleka dnevno, najbolje u obliku jogurta. Do druge godine života treba da piju neobrano mleko, jer sa tom mlečnom mašću unose se i drugi vitamini i koriste se masne kiseline važne za razvoj deteta. Od druge do pete godine to treba da bude poluobrani jogurt ili mleko (1,5 odsto masti),a posle pete godine savetuje se samo obrano mleko.
Komentari (0)