Surogat materinstvo uskoro moguće i u Srbiji

Surogat materinstvo, uskoro bi trebalo da bude pravno regulisano i u Srbiji, tako što bi se ugovorom uređivali odnosi između majke koja će nositi i roditi dete za drugu ženu i njenog supružnika, ili vanbračnih partnera koji će preuzeti dete posle rođenja.

Ugovor između nameravanih roditelja i sugorat majke bi pored ostalog trebalo da reguliše visinu naknade razumnih troškova izazvanih nošenjem i rađanjem deteta, a bio bi dozvoljen samo ukoliko žena ne može da začne prirodnim putem.

Ovaj vid odnosa biće uređen budućim Građanskim zakonikom, koji surogat materinstvo tretira kao “metod lečenja”, a ne izbor načina reprodukcije.

Radi izbegavanja takozvanog reproduktivnog turizma, ugovor će moći da zaključe samo domaći državljani ili lica koja imaju boravište u Srbiji najmanje tri ili pet godina što će biti precizirano tokom javne rasprave o Nacrtu Građanskog zakonika (GZ) koja je u toku.

Komisija za izradu Nacrta građanskog zakonika kod surogat materinstva pošla je od činjenice da treba obezbediti i onim parovima koji na drugi način ne mogu da postanu roditelji pravo na roditeljstvo, a koje je garantovano i našim Ustavom i Evrpskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, rekla je za Tanjug članica Komisije za izradu GZ Olivera Cvejić Jančić.

Istakla je da je surogat materinstvo Nacrtom GZ predviđeno isključivo kao metod lečenja neplodnosti, bračnih ili vanbračnih parova, te da “nema reči o slobodi izbora načina začeća”.

Tim povodom bi se zaključivao ugovor o rađanju za drugog, koji će overavati sud, dodala je Olivera Cvejić Jančić, koja je i profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
 

Ugovor bi mogao biti zaključen samo između žene koja će nositi i roditi dete i roditelja koji se nalaze u braku ili vanbračnoj zajednici, dodala je Olivera Cvejić Jančić.

Surogat materinstvo će biti dozvoljno u slučajevima kada žena može da proizvede jajnu ćeliju, ali zbog medicinskih razloga ne može da nosi i rodi dete, ili ako iz medicinskih razloga to nije poželjno zbog velikih rizika od teških ili naslednih bolesti, ukazala je profesorka.

“Prilikom surogat materinstva predvideli smo da se koriste jajne ćelije ili žene koja će biti i pravna i biološka majka”, istakla je profesorka.

Ukoliko pak žena ne može da proizvede jajne ćelije, onda bi mogle da se koriste jajne ćelije treće žene, donorke, a ne surogat majke, čime bi se u izvesnoj meri smanjio rizik da surogat majka posle traži da zadrži dete, napomenula je Cvejić Jančić.

Ta treća varijanta – da se koriste jajne ćelije surogat majke, kako je ukazala, ostavljena je kao alternativa za javnu diskusiju koja je u toku.

Ugovor o međusobnim pravima i obavezama treba da overi sudija, pošto se prethodno uveri da su ispunjeni svi medicinski uslovi koji opravdavaju surogat materinstvo, odnosno medicinski razlozi zbog kojih ne može doći do začeća.

“Sudija će posebno upozoriti na posledice tog ugovora i na činjenicu da surogat majka neće moći da zadrži dete”, istakla je Olivera Cvejić Jančić.

Prema njenim rečima, GZ neće dozvoliti komercijalizaciju ove situacije, pa će ugovorom moći da se dogovore samo razumni troškovi, kao što su troškovi lečenja, gubitka zarade, pojačane ishrane, a sud će moći da odbije overu ugovora ako su ti troškovi preterano veliki.

Olivera Cvejić Jančić je napomenula da se ovaj ugovor pre svega može zaključiti između srodnika, jer se na taj način izbegava mogućnost zloupotreba i komercijalizacije, samim tim jer postoji veće poverenje između srodnika.

Kao alternativno rešenje Nacrtom GZ je ponuđeno da surogat majka ne bude u srodstvu sa nameravanim roditeljima, jer, prema rečima profesorke, surogat materinstvo kao način zasnivanja roditeljstva za parove koji to ne mogu da budu prirodnim putem, ne treba sužavati samo na one koji mogu da nađu srodnika zainteresovanog za zaključenje tog ugovora.

Radi sprečavanja takozvanog reproduktivnog turizma – koji se često pominje kao jedna od kritika surogat materinstva, Komisija je predvidela kao uslov za zaključenje ugovora da stranke imaju državljanstvo Srbije ili boravište u Srbiji najmanje pet godina.

“Tako da će taj reproduktivni turizam biti izbegnut”, naglasila je profesorka.

Kada su u pitanju zloupotrebe, Olivera Cvejić Jančić je navela da se u uporedno-pravnoj praksi zemalja koje dozvoljavaju surogat materinstvo vrlo retko javlja situacija u kojoj surogat majka želi da zadrži dete.

“Koliko je meni poznato još je ređa situacija da u tom slučaju – koji se završava na sudu, sud dozvoli ili odobri da dete ostane kod surogat majke. Najčešće se dete u tom slučaju povereva ocu kao biološkom roditelju”, istakla je Olivera Cvejić Jančić.