Apsolutno, potrebno je plašiti se dobrog oca. U suprotnom on ne radi svoj posao. Međutim, u pitanju nije strah koji nam obično padne na pamet.
Baš kao što postoje različiti tipovi ljubavi, tako postoje i različite vrste straha.
Za mnoge je strah osećanje koje imamo kada gledamo horor film ili kad ispred nas iskoči pas koji laje. Međutim, postoji nekoliko tipova straha koji su bazirani na zdravom aspektu, i to je ono što dobar otac mora da reflektuje.
Dobar primer ovoga jeste logorska vatra tokom hladne večeri. Kada sedimo pored nje volimo i cenimo sve što nam pruža. Ali je se ne plašimo u tradicionalnom smislu. Ovo je interesantno jer je vatra prilično opasna i može da nam nanese veliku štetu.
Uprkos potencijalnoj opasnosti, vatra nas privlači, ali svesni smo granice koju ne smemo da pređemo jer ne znamo šta će se desiti.
U tom smislu, dobar otac mora da izaziva određeni osećaj straha, ali da ne dozvoli da on postane štetan. On mora da bude poput te logorske vatre – da pruža zaštitu ali i da jasno stavi do znanja da postoje granice koje se nesmeju prelaziti. Zbog toga će dete ceniti toplinu i zaštitu koju mu otac pruža i osećaće se bezbedno u njegovom prisustvu.
Ali, isto tako naučiće ih i da postoje određene granice koje ne smeju da pređu. Zašto? Dobar otac kod dece aktivira strah koji proizilazi iz zdravog poštovanja prema njemu.
Kada je otac u stanju da stvori ovaj tip straha kod dece, biće u stanju da ih nauči da budu dobri i nežni. On je njihova svetlost i toplina u hladnom i mračnom svetu – i ona će ga zbog toga voleti.
Zato, nemojte se plašiti da ponekada budete strogi prema deci, ali, baš kao što i od njih tražite da ne prelaze određene granice, ni vi to ne smete učiniti ako želite da imate zdrav odnos.
Nije lako biti otac, ali nadam se da sam vam barem malo pomogao i olakšao da od vaše dece napravite dobre ljude.
Komentari (0)