Budući prvaci ovih dana idu na sistematske preglede i testiranja u školi. Ali, mnogi roditelji, zaplašeni predstojećom promenom nisu baš sigurni šta to tačno njihov budući prvak treba da zna pre polaska u školu.
Da li treba da zna da čita? Da li treba da zna da piše? Da li će i pisanje i čitanje naučiti u školi, pa zbog toga ne treba da forsiraju mališane? Ovo su samo neka od pitanja koja muče roditelje.
– Deca treba da znaju kojim slovom počinje neka reč (oko, uvo, nos)… Treba pravilno da drže olovku i znaju kojom rukom pišu. Trebalo bi i da znaju da napiše neka slova i umeju da prepoznaju koja slova čuju u izgovorenim rečima – priča dr sci. Nataša Čabarkapa, logoped u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, za „Blic” i objašnjava koje su to stvari koje bi budući prvak trebalo da zna.
Pažnja
Pre polaska u školu dete treba da ima i razvijenu pažnju. Ne treba da očekujete od budućeg prvaka da za jedan predmet bude zainteresovan 45 minuta, njihova pažnja varira od deset do petnaest minuta. I treba da znate da je pažnja rezultat vežbe u predškolskim ustanovama. Važno je da dete poznaje svoju okolinu da bi pojmovi o njoj bili tačniji i jasniji.
Grafomotorika
Pre polaska u školu treba dobro da se proceni razvoj same grafomotorike. Tačnije, kako dete drži olovku i da li je grafomotorički spreman za školu, da li ume da precrta zadate likove, da li ima pravilan sled crtanja linija i ima li razvijenu svest o smeru pisanja: levo – desno, gore – dole).
Rečnik
U periodu od pete do sedme godine dete bogati svoj rečnik, razume i koristi reči apstraktnog značenje, bolje prepričava, donosi dobre zaključke i samostalno stupa u razgovor sa drugima. Aktivni rečnik im je 2.500-3.000 reči, opseg rečenice prosečno iznosi pet-šest reči, koristi složene rečenice i memoriše kraće pesmice, kaže Nataša Čabarkapa.
Brojevi
Dete od šest do sedam godina trebalo bi da zna da broji do 20, da prepoznaje simbole brojeva i da zna da ih poveže sa količinom. Trebalo bi da zna da poređa objekte po veličini i da zna da ih uporedi, što podrazumeva odnose veći – manji. Zatim, trebalo bi i da zna da oblike razvrstaju po boji ili obliku.
Pitanja na koja moraju da znaju odgovore
Mališani u predškolskom uzrastu bi morali da znaju odgovore na sledeća pitanja:
* Šta bi uradio kada pada kiša?
* Šta se pojavljuje na nebu kada padne mrak?
* Šta radimo kada smo pospani?
* Koji je dan u nedelji pre četvrtka, a koji posle?
* Koji su radni, a koji neradni dani?
* Navedi godišnja doba?
* Koje sve mesece u godini imamo?
Problemi
Ako vaše dete ima problem sa podelom reči na glasove (prvi, drugi i treći glas u reči), sa spajanjem izolovano datih glasova u reči (šta znači kada kažemo: v-o-z). Da li se rimuju reči: kos i bos, da li se rimuju reči kos i pet, imenovanjem velikih i malih slova azbuke, pisanjem teksta u označenim linijama ili kockama, možete da posumnjate da ima neke od simptome disleksije i disgrafije.
Takođe, ako dete u ovom uzrastu ima problem sa pravilnim artikulisanjem glasove, ako ne zna da kaže koliko ima godina i koliko će ih imati sledeće godine, ako ne razlikuje jutro od večeri i ne zna da kaže šta se kaže kada ustanemo i kada idemo na spavanje, treba da se obratite logopedu.
Kod svih govornih poremećaja verovatno je reč o slabo razvijenoj slušnoj pažnji – objašnjava dr sci. Nataša Čabarkapa.
Komentari (0)