“To nije onaj čovek sa kojim sam se zabavljala”, jedna je od najčešćih rečenica koja može da se čuje nakon nekog vremena provedenog u braku. Razvod nakon nekoliko meseci ili godinu dana braka je nešto što se sve češće dešava. Naime, brak, baš kao i ljubav može da izneveri očekivanja. Pitanje je šta tada uraditi… Ostati ili otići?
Partnerski odnosi su vrlo složeni, zavise od mnogo faktora, pa je dovoljno da se samo jedan od njih promeni i ceo odnos se kvari. To je toliko često da bismo možda bolje uradili kada bismo postavili pitanje: “Kako dvoje ljudi ostaju u srećnom braku 10-20-30 godina?”.
– Zabavljanje je bitno drugačija vrsta odnosa od braka – objašnjava Marjan Tošić, psihološki savetnik iz udruženja psihologa.
– Razgovarati sa nekim telefonom, zakazivati sastanke, viđati se negde, putovati zajedno i onda se vraćati svako svojoj kući – to je bitno drugačije od zajedničkog života sa nekim u istom stanu, možda u zajednici sa roditeljima, zajedno gajiti decu i rešavati niz drugih pitanja. Tu se tek pokaže da li su ljudi “jedno za drugo”, a ne tokom zabavljanja. Kod zabavljanja se ljudi zabavljaju, a brak je daleko od toga – objašnjava on.
ŠANSA
Kada partneri shvate da im je brak “izneverio očekivanja”, oni to ne zovu tako. Oni govore o sve češćim nesuglasicama, svađama, nervozi, nerazumevanju, razilaženju. Naravno, u mnogim brakovima ima toga, ali neki partneri odluče da nešto preduzmu: ili pokreću zahtev za razvod ili predlažu partneru da se obrate stučnim licima za pomoć.
– U svakom slučaju je bolje da urade ovo drugo, da daju još jednu šansu braku – objašnjava Tošić uz napomenu da savetovanju bi trebalo da pristupe ozbiljno i iskreno. Ono ne treba da bude platforma za međusobno optuživanje i nastavak svađa, već iskren pokušaj da se razume drugi, njegov ugao gledanja na problem, prilika da se u konstruktivnoj atmosferi jasno iskažu sopstveni stavovi i osećanja i pravljenje kompromisa.
RAZLAZ
Ukoliko se, pak, partneri ipak odluče za razvod, najbitnije je da prave jasnu razliku između njihovog partnerskog odnosa i roditeljske saradnje.
– Oni mogu kao partneri biti tužni, ljuti, razočarani, besni, ali kao roditelji moraju uvek sarađivati u najboljem interesu dece. Pravljenje ove razlike je jedna suptilna veština sa kojom se sreću samo parovi koji se razvode. Konkretno, na primer, žena može biti besna što ju je partner prevario i napustio, ali ne sme detetu pričati ništa loše o ocu i mora se truditi da njih dvoje imaju redovan kontakt i viđanje, naročito do presude o razvodu kojom se to pitanje i zakonski reguliše. Sve što rade, partneri u razvodu moraju raditi u najboljem interesu svoje dece – kaže naš sagovornik.
BRAČNO SAVETOVANJE
Veliko iskustvo psihoterapeuta Tošića govori da velika većina bračnih parova pokuša sve što može da bi spasila brak. Niko ne voli da se razvodi. – Svađe traju mesecima pa i godinama, uključuju se roditelji, rodbina, razgovara sa prijateljima, posećuju se savetovališta, dolazi do razdvajanja pa ponovnih pokušaja da se nastavi brak, ali najčešće ništa od toga ne pomogne. Bračno savetovanje uspeva onda kada je sačuvano jezgro uzajamne ljubavi i želje za zajedničkim životom. Onda je moguće korigovati neke loše obrasce komunikacije, neke zablude i pogrešna uverenja, napraviti druge ispravke i korekcije koje spašavaju brak. Inače, kada ništa ne pomogne, zajednička deca, uglavnom nisu dovoljan motiv partnerima da ostanu zajedno.
Loš razvod gori od lošeg braka
Ono što je vrlo važno reći jeste da od razvoda ima nečeg još goreg: loš razvod. Tako da se veliki deo aktivnosti bračnih i porodičnih savetovališta sastoji u pomoći partnerima da se razvedu što bolje, sa što manje stresa, cimanja, uvreda i nasilja. Decu to najviše opterećuje. Zato imate relativno čest slučaj da deca (posebno tinejdžeri) mole roditelje da se razvedu jer više ne mogu da slušaju njihove svađe.
Učestvujte u našoj anketi “Da li brak izneverio vaša očekivanja?” >>
Komentari (0)