Prema istraživanjima, do 2020. godine će zauzeti drugo mesto na listi najzastupljenijih oboljenja.
Reč je o bolesti prisutnoj u svim epohama, kod svih uzrasta, rasa i oba pola. Žene obolevaju dva puta češće nego muškarci. Do smrtnog ishoda najčešće dolazi zbog zanemarivanja sopstvenog zdravlja, smanjene otpornosti i sklonosti ka samoubistvu.
Endogena depresija zavisi od naslednog faktora i konstitucije organizma; reaktivna depresija je izazvana traumatičnim iskustvom; organsku depresiju uzrokuje moždano oštećenje a involuciona depresija je uslovljena taloženjem negativnih iskustava i javlja se u drugoj polovini života.
Foto: Shuterstock
Saradnja sa psihijatrom je od velike važnosti prilikom uspostavljanja prave doze antidepresiva, ali sve češće se piše o brojnim neželjenim dejstvima tih sredstava.
U vremenu velikih ekonomskih teškoća, pada standarda, osećanja beznadežnosti i bespomoćnosti ne čudi sve veći broj obolelih od depresije. Ipak, postoje prirodni antidepresivi koji mogu uticati na opšte stanje i raspoloženje i ublažiti depresiju i anksioznost. Postavite „klopke” za depresiju.
Probiotici
Na rad mozga, pa samim tim i na mentalno zdravlje, utiče crevna flora. Unosite probiotike putem prirodno fermentisanih namirnica ili čistih probiotskih bakterija.
Manje šećera
Smanjite upotrebu rafinisanih šećera, naročito fruktoze, kao i prerađenih namirnica jer osim šećera sadrže i brojne aditive, koji narušavaju moždanu funkciju. Šećer direktno utiče na mentalno zdravlje.
Esencijalne masne kiseline
Ljudski mozak se satoji od 60% masnoća. Izuzetno je važno unositi omega-3 masne kiseline jer se one sastoje od esencijalnih masnih kiselina DHA i EPA, ključnih za normalnu moždanu funkciju i mentalno zdravlje.
Vitamini
Manjak vitamina B12 doprinosi depresiji. Svaki četvrti pojedinac ima manjak tog vitamina. Može se nadoknaditi unošenjem namirnica životinjskog porekla kao što su: džigerica, bubrezi, mleko, meso, većina sireva, školjke.
Foto: Shuterstock
Sunčevo svetlo
Osobe s manjkom vitamina D izložene su riziku od depresije jedanaest puta više nego osobe sa normalnim nivoom tog vitamina. Za uspostavljanje normalne vrednosti vitamina D u organizmu preporučuje se izlaganje sunčevom, tj. dnevnom svetlu (bilo da je oblačno bilo sunčano vreme) najmanje petnaest minuta dnevno.
Vežbanje ili šetnja
Svakodnevno vežbajte ili šetajte jer je to jedna od najboljih metoda za sprečavanje ili savladavanje depresije. Istraživanja pokazuju da je povećanje aerobnog kapaciteta povezano s poboljšanjem raspoloženja i duševnim blagostanjem.
San i spavanje
Spavajte dovoljno i redovno. Nedovoljno sna može vas ʼgurnutiʼ u depresiju. Loše spavanje, što uključuje nesanicu, hipersomniju i pomaknut termin spavanja, usko je povezano s depresijom.
Pokušajte da odlazite na počinak približno u isto vreme i spavajte sedam i po, do osam sati. I sanjajte, naravno, jer san je vrsta mentalne higijene.
Komentari (0)